Jedna od nas

Osne Sejerštad

Jedna od nas

4.4Prosecna ocena je 4.4 od 5

(9 recenzija)Ostavi komentar

O knjizi

Priča o masakru u Norveškoj. Autorka bestselera „Knjižar iz Kabula“. „Jedna od nas je knjiga o pripadnosti i zajednici, ali i o tome šta se događa kada ne možemo da je pronađemo. Ovo je i priča o Norveškoj. Savremena priča o svima nama.“ Andeš Bering Brejvik je 22. jula 2011. godine detonirao bombu ispred kancelarije norveškog premijera u centru Osla i pritom ubio osmoro ljudi. Zatim je otišao u kamp za omladinu na šumovitom ostrvu Uteja gde je ubio još šezdeset devetoro ljudi. Većina njih su bili mladi članovi Radničke partije. Osne Sejerštad analizira taj dan, Brejvikovo preobraćenje od nadarenog deteta iz bogatog dela grada u masovnog ubicu i posledice ovog događaja koji je zauvek promenio jednu miroljubivu i prosperitetnu zemlju. Jedna od žrtava bila je i žustra Bano, devojka u potrazi za svojim identitetom, svojom pripadnošću. Savremeni način života, socijalna i politička kretanja doveli su do njene smrti, do jednog od najtragičnijih civilnih masakra današnjice. „Jedna od nas je vrhunska dokumentaristička proza. Poput Dželatove pesme Normana Majlera i Kapoteovog Hladnokrvnog ubistva i ovde nam autorka iznosi priču o brutalnom ubistvu i implicitno skreće pažnju na društvo koje je delimično i samo odgovorno za počinjeno nasilje.“ New York Times Book Review „Majstorsko delo novinarskog zanata, veoma bolna hronika jezivog čina koji nam nikada u potpunosti neće biti shvatljiv. Nezaboravna knjiga.“ NPR

Detalji o proizvodu

Žanrovi:Drama, E-knjige

Format:13x20 cm

Broj strana:568

Pismo:Latinica

Povez:Mek

Godina izdanja:12. oktobar 2019.

ISBN:978-86-521-3449-6

Prevodilac:Igor Solunac

Komentari (9)

Prosečna Ocena

4.44

Marko

20. 4. 2020.

Potresna dokumentaristička proza o masakru u Norveškoj u kome je život izgubilo 77-oro ljudi. Priča o istinitom događaju ispričana verno uz prisustvo različitih perspektiva i uz pokušaj da se dočara kulturno-istorijski momenat Norveške kao pozornica ovih nemilih događaja. Ono najbolje je bravurozna rekonstrukcija života ubice Brejvika čiji je cilj da pokaže kako se zlo ne rađa, već stvara i koliku odgovornost za ovaj masakr nose brojne državne institucije koje nisu na vreme pomogle Brejviku, niti konstatovale ozbiljan psihički lom njegove ličnosti. Za sve one koji su rado pogledali „Džokera“ sa Oskarovcem Hoakinom Finiksom u glavnoj ulozi.

Stefan

2. 3. 2020.

Zaista me je ova knjiga podsetila na delo "Hladnokrvno" Trumana Kapotea. Možda nema sve njegove kvalitete, ali ovo je detaljan, potresan i uverljiv prikaz jednog strašnog zločina. S obzirom na to da autorka u knjizi piše i o žrtvama, sviđa mi se što je izbegla neku sentimentalnost ili senzacionalizam a opet joj je pošlo za rukom to da delo odiše ljudskošću i toplinom za nastradale. Osim anatomijom brutalnog zločina, ona se bavi i mogućim uzrocima (detaljno je istražena ličnost vinovnika kao i njegova porodica, ali je dat i širi okvir norveškog društva što pomaže u razumevanju svih okolnosti).

Ivan Begejac

24. 2. 2020.

Priča o najbrutalnijem masakru počinjenom od strane pojedinca u posleratnoj Evropi. Događaj koji je Norvešku i čitav Stari kontinent protresao iz temelja. Iskren da budem, prvo sam pogledao film "22. jul", pa tek potom pročitao knjigu, ali je osećaj jeze i užasa podjednako bio prisutan u meni. Autorka u širokom luku ispisuje kontekst u kojem se ovaj zločin dogodio i tako lišava nevinosti i samo norveško društvo. Pristup temi me je u velikoj meri podsetio na knjige Svetlane Aleksijevič koja je takođe od razgovora i dokumenata stvarala književnost.

Ljubica

23. 2. 2020.

Knjiga je svrstana u dramu, što na neki način jeste, ali je pre svega vrsta dokumentaristične proze, jer autorka je novinarka koja je bila prisutna tokom suđeja Brejviku, i osećala je da nakon toga mora istražiti još više i sve to predočiti u knjigu. Živimo u ludom svetu, ali svejedno živimo, samo treba da budemo svesni da se ovakve stvari događaju, i ovakivi pojedinci, nažalost, postoje. Dobra dokumentaristička proza!

Dragana

27. 1. 2020.

Ako očekujete napeti triler ili adrenalinsku akciju ostaćete razočarani. Ovo nije takva vrsta knjige. Autorka, koja je novinarka po zanimanju, odradila je ogroman istraživački rad i predstavila nam sociološku analizu ovog događaja. Vodi nas daleko u prošlost, još od pre Brejvikovog rođenja, i predstavlja nam sve društvene i političke faktore koji su doveli do ove tragedije. Istovremeno, ovo je i žestoka kritika Norveške koja je bila neorganizovana i nespremna u odlučujućim momentima. <br />Ovo nije knjiga za opušteno vikend uživanje, protrešće vas, ali biće vam drago što ste je pročitali. <br />Svako od nas samo želi negde da pripada...

Prikazi (7)

22. 1. 2020.

Delfi Kutak je pročitao: „Jedna od nas“

23. 12. 2019.

Prikaz knjige „Jedna od nas“: Brejvik, čovek iza masovnih ubistava

25. 11. 2019.

Prikaz knjige „Jedna od nas“ Osne Sejerštad

30. 10. 2019.

Delfi Kutak je pročitao: „Jedna od nas“ Osne Sejerštad

22. 10. 2019.

Osne Sejerštad: „Moramo da razumemo zašto je Evropa napadnuta“

15. 10. 2019.

Prikaz knjige „Jedna od nas“: Priča o Andešu Brejviku i masakru u Norveškoj iz pera Osne Sejerštad

9. 10. 2019.

Vrhunska dokumentaristička proza – roman Osne Sejerštad „Jedna od nas“ u prodaji od 12. oktobra

Cena:

1.399,00RSD

Ovaj artikal trenutno nije dostupan.

Besplatna dostava za porudžbine iznad 3.000 RSD

Osne Sejerštad

Osne Sejerštad je rođena u Oslu 10. februara 1970. godine, a odrasla u Lilehameru. Na Univerzitetu u Oslu diplomirala je ruski i španski jezik, i istoriju filozofije. Od 1993. do 1996. izveštava za Arbeiderbladet iz Rusije, a 1997. iz Kine. Od 1998. do 2000. radi za norvešku državnu radio-televiziju NRK (Norsk Rikskringasting) i izveštava sa Kosova. Njene reportaže iz Avganistana i Iraka su naročito zapažene, a 1999. godine dobila je nagradu Gullruten („Zlatni ram“) za najbolju televizijsku reportažu koju je uradila na Kosovu, a potom su usledila i druga priznanja: 2001. dobila je počasnu nagradu koju dodeljuje Fritt Ord („Slobodna reč“), 2002. Årets Frilanser („Honorarac godine“) od Norveškog udruženja novinara, nagradu Bokhandlerprisen Norveškog udruženja knjižara, a 2003. nagradu PeerGynt i Den storejournalistprisen (najznačajnija nagrada koja se dodeljuje novinarima u Norveškoj). Prvu knjigu je napisala 2000. godine pod nazivom „Leđima prema svetu. Portreti iz Srbije“. Godine 2002. je usledio svetski bestseler „Knjižar iz Kabula. Porodična drama“ čija se radnja odvija u Avganistanu, a već sledeće godine, 2003, objavila je „101 dan. Putopis“. Knjige su joj prevedene na 38 jezika. Trenutno živi i radi u Oslu.

Više o Autoru