Filip

Ljosa po običaju tka mrežu priča koje se sustiču u jednoj, za svezajedničkoj ličnosti - Truhilju. Vraća nas u surovo razdoblje Dominikanske republike i živote onih koji razočarani režimom, slomljeni diktaturom, kada nemaju više šta da izgube, sem sopstvenog života, pronalaze u sebi nadljudsku snagu da pruže otpor, ne mareći za posledice neuspeha. U vreme kada se jedna žena, nakon toliko godina vraća, ne da oprosti, jer to je nemoguće, već da se<br />prvi i poslednji put suoči sa tom zemljom koja joj je ukrala mladost, dom, prodicu, nade, ceo život. Vraća nas u poslednje godine života diktatora, njegovih svirepih i za zločine slepih sledbenika. <br />Za one kojima nije poznata sredina dvadesetog veka Dominikanske republike, ovo je prava gorka poslastica, ali pre svega lekcija o diktaturi, strahu, otuđenju slobode, a opet s druge strane hrabrosti, nikad uzaludnoj borbi i stremljenju ka onome što svima pripada, a nekad je nažalost veliki luksuz - slobodi!

Sandra Kojić

Ljosa je perfektno predstavio život diktatora Truhilja, od uspostavljanja tajne policije koja je efikasno eliminisala sve njegove neistomišljenike i protivnike, preko stvaranja kulta ličnosti terorisanjem i tiranijom, perioda u kom je zemlju doveo do izolacije i na dno usled bezakonja, pa do 25.11.1960. i brutalnog ubistva sestara Mirabal — Patrije, Minerve i Marije Terezije — koje su bile uključene u tajne aktivnosti protiv njegovog režima. Ovaj događaj, bio je samo jedan od okidača koji je doveo do oganizacije grupe oficira i civila — antikomunističke, razume se, kako bi se formirala civilno-vojna hunta — koja je isplanirala i konačno izvršila ubistvo Truhilja. To što je u romanu reč o Truhilju istovremeno je veoma značajno, ali i potpuno lišeno značaja, jer diktator je diktator!

Arijel

Ljosina dela, kako je sam jednom prilikom rekao, jesu najdublji čin pobune protiv stvarnosti, ali i apoteoza ljudske slobode, zdušno zalaganje da ljudi budu jedini vlasnici sopstvenih života. Ova dramatična priča o padu tiranina Dominikanske Republike, despota i megalomana, režisera bez premca, zapravo je priča o autoritativnim režimima u svakom dobu i na svakom mestu na kugli zemaljskoj. Ipak, ovdašnjem čitaocu neibežno se nameće paralela između događaja opisanog u Jarčevoj fešti sa našom istorijom, onom prilježnom učiteljicom od koje, ispostavlja se, skoro ništa nismo naučili. Izuzetnom sugestivnošću i razornim ritmom tripripovedačka toka koji se neprestano smenjuju, Ljosin roman obuzima čitaoca i uvlači ga u svet užasa, manipulacije, terora, ucena, iz koga se nema kud, jdiktator neumoljiv i brži čak i od samog Boga. Govoreći o svemu tome, Ljosa nas , ipak upozorava da je povijanje glave pred despotizmom velika i neoprostiva neodgovornost svakog čoveka, svakog od nas.

Marko

Knjiga je super!<br />

valentin

Može li bolje ? Teško.......Svaka čast, Majstore !