milna

potresna i interesantna životna priča, ali ne previše uzbudljiva, zavisi šta volite da čitate. Knjiga je ok, bez pogovora, brzo se čita, mada je meni naj lik kuvarica Maja. ocena 4.

Maksimovic Mladen

Jedinstveno delo koje nas uci da istinske vrednosti,cak i kad ih sopstveno vreme ne prizna,ostaju da traju zauvek.Ziveti znaci voleti-osnovni je motiv koji gradi strukturu ovog romana.Glavna junakinja dolazi do istinskog saznanja o zivotu-uprkos svim nedacama,treba krenuti napred,dok strah ne treba da bude prepreka,jer ce on biti onoliko jak koliko mu mi to dopustimo.Ona nosi uzvisenu sudbinu,njen svet je svet velikih i teskih trenutaka.Budi secanja i i skustva,a nudi promene i nove pocetke.Razapeta izmedju mraka tradicije i svetlosti razuma pokusava da upravlja camcem svog zivota iako zna da njegovu putanju odredjuju talasi.Probijajuci se kroz sopstveni svet suprotnosti,uci nas da se covek koji se smrzava nece utopliti gledajuci u Sunce i cekajuci da ga ono zagreje.Hladnocu moze da pobedi samo ako svojim rukama i trudom zapali vatru.

Danijela

Raznoliki likovi, siroko polje obradjenih tema, kulturnih, istorijskih, porodicnih, samo su sredstvo u peru ove spisateljice da nam sto jace docara centralnu figuru, zenu, koja celog svog zivota prati svoj unutrasnji glas u potrazi za sustinskim ciljem njenog postojanja, za onom pravom, iskrenom i bezuslovnom ljubavi...   Zivot zene koja se suocila sa velikim gubicima, oprastala od svega sto joj je ista znacilo... Gubitak majke, koja je jedina uveseljavala dane njenog detinjstva, gubitak psa, odanog prijatelja i na kraju smrt zmije, njenog bozanstva kojem se celog zivota molila... Neki ciljevi zahtevaju velike zrtve, a ona je ostajala postojana u svom naumu i svojoj teznji. Ona je uvek ostala ista. Bila Parvati, Sita ili Sakura, siromasna u porodicnoj kuci, gde postaje zrtva zaslepljenog uma svog oca, bogata gospodarica raskosnog zdanja svog supruga, ali neispunjenog srca ili ljubavnica japanskog generala, koji ce je osloboditi svih stega i predstaviti je sebi samoj u svom pravom obliku. Roman nabijen emocijama u kom vidimo preobrazaj jedne neugledne, skrusene zene sa velikim nadama u labuda koji plovi jezerom svog zivota, naucen da prasta, oseca i voli... I na kraju, saznanje da nisu sve zrtve uzaludne i da treba osluskivati onaj glas iznutra koji nam stalno sapuce da ga sledimo, jer upravo ljubav koja progovara iz nas samih, dovesce nas na sam prag onoj drugoj polovini ljubavi...

Kristina Cvetković

Japanski ljubavnik je još jedna potvrda da Rani Manika maestralo opisuje život obične žene u društvu i vremenu koje se prema njoj odnosi gore neko prema životinji. Ne samo da nam ovo delo daje uvid u društvene i ekonomske prilike, već zadire i u osnovnu ćeliju društva: porodicu i opisuje kako društveno utvrđene odnose, tako i unutrašnje dileme, previranja i kolebanja svake individue ponaosob. Centralni lik je žena koja pokušava da uskladi tradiciju i naučena pravila sa onim što njeno srce i duša zaista žele i osećaju. Roman se bavi i večito isprepletanim pitanjima o povezanosti religije i nauke, mističnog i realnog. Sa druge strane otvara i mnoga druga pitanja: Šta je zaista lepota? Šta znače ljubav i odanost? Ko je superiorniji i ko je u pravu? Čija boja kože je lepša? Glani lik, Parvati, se nenadano nalazi u kovitlacu društvenih, istorijskih i, pre svega, ličnih i emotivnih previranja. Uz svesrdnu pomoć Maje i njenog trezvenog razmišljanja i poimanja stvari, ona ipak uspeva da zadre u svoju dušu, učini stvari društveno neprihvatljive, ali duhovno oslobađajuće. Maja, koja neodoljivo podseća na Svemoguću crnkinju Viljema Pola Janga, podseća nas na iskonsku povezanost ljudi i prirode, ali i na površnost klasa i podela po bilo kom osnovu. Zahvaljujući njoj Parvati uspeva da sagleda širu sliku života i okolnosti koji joj isti nameće, i na taj način suočava se sa hladnoćom supruga, prezirom njegove usvojene vanbračne kćeri, okrutnošću sinai ljubavlju prema neprijatelju. Međutim, jednom kada se oslobodila društvenih i ličnih stega iskusila je ljubav i strast o kojoj je maštala, tako da je u dubokoj starosti mogla sebi da kaže da je imala divan život i da ni za čim ne žali. Kao i u Ptici rugalici gde se sneško otopio i pokazao zemlju u svojoj srži, tako je i Pavrati onog trenutka kada je postala da se poredi sa drugima pokazala stvarnu lepotu svoje braon kože i svoje neiskvarene duše. Roman Japanski ljubavnik na taj način ogoljuje sve lažne prikaze i usmerava nas ka istinskoj i pravoj ljubavi koju pronalazimo prvenstveno u nama samima.

Evgenija Anđelković

"...Na ovom svetu propadanja ništa ne može da traje.Čak se i kamenje mrvi u prašinu.Sve se menja.Trik je u tome da se prepustiš trenutku,da ga živiš,a kad prođe,da nimalo ne žališ,niti da se osvrćeš.Da znaš da će proći i da ne tuguješ zbog toga.Da pustiš da se dogodi..."I Parvati je pustila da joj se dogodi ljubav.Jer "...ljubav,svaka ljubav,i ma koliko da traje,uvek je dar..."Pogotovo njoj koja je celog života sanjala o tome da sledeći svoje srce spozna ljubav najveću na svetu,sanjala je o nekome ko bi je voleo toliko da bi bez razmišljanja bio spreman da umre za nju...Suprug joj nije pružio takvu ljubav.Splet okolnosti je doveo do toga da postane ljubavnica japanskog,neprijateljskog oficira.Sa njim je ostvarila ispunjenje svog sna,doživela ljubav,i fizičku i emotivnu,probudila se kao žena,volela i bila voljena...Kad je Hatori-san morao otići,u njoj je bilo dovoljno snage da stoički podnese razočaranja koja joj je život nakon toga donosio...A ipak,Parvati smatra da je "...imala lep život;da može,sve bi opet ponovo uradila..." Izvanredan stil,lakoća pisanja,priča koja teče glatko,u pozadini mnogo interesantnih likova koji plene pažnju...Jednom rečju,veličanstveno delo!