Nikome se i ni u šta ne može verovati. Zakoni, ustav, novac – sve što je postojalo kao čvrst oslonac prethodne civilizacije – bezvredne su tekovine minulog sveta. Preživeće samo oni koji se brzo prilagode okolnostima koje se menjaju munjevito, iz dana u dan, iz časa u čas. Ljudski život je poput valute koja ništa ne vredi. Pohod na nove izvore hrane pod Sangovim vođstvom doneo je nove žrtve i brojne preokrete. Bekstvo iz autlet centra „Gotenba“ jedini je način da likovi povrate kontrolu nad svojim životom. „’Trebalo je ranije da umrem’ – misao je koja mi se motala po glavi dok sam bio znatno mlađi poput Cugumi Ode, sa istom dozom nihilizma. Činjenica da je spasla i Hidea i Hiromi govori da čak i u tom dobu ne volimo da budemo okruženi zombijima – trebaju nam osobe koje nas razumeju, koje nisu prazne table, koje nisu faksimil života već ljudi od krvi i mesa, sa svojom prošlošću, sadašnjošću i budućnošću. I ako i tebe ubada ista doza nihilizma kao nekad mene, zapitaj se sledeće – da li bi želeo da živiš, makar ostao potpuno sam?“ Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar