Nevena

Retke su knjige koje zahtevaju citanje u jednom dahu, citanje odmah i sad. Isusovi memoari su deo tih retkih. Zapravo, uopste nije bilo lako citati, nije bilo lako suociti se. Ali kad zavrsite, dodjete do poslednje stranice, ono sto ostane u Vama bude istina. Samo to. Tesko je da, ali nista nije svetije od te istine. To je ono sto nam je Vuk Draskovic priredio ovim romanom. Iskreno preporucujem svima koji zele da se upoznaju sa borbom jednog malog, obicnog coveka, borbom za ono mnogo puta ovde pomenuto, za istinu!

Simonida prof. knjizevnosti

I ovaj Draskovicev roman treba obavezno uvrstiti u skolsku lektiru.

Sofija

Vuk je srpski Saramago i Markes zajedno. Kakva drama, kakav stil. Savrseno.

Maрија Симоновић

Камо лепе среће за писца романа "Нож" и "Исусови мемоари", kao и за све нас остале, да се никада нису десили ужаси који су морали бити овековечени кроз ова два романа. Kao Српкињи много ми теже пада овај "наставак". Од осећања страшне туге теже је само осећати тугу и срамоту истовремено. За православце је сада време Ускршњег поста, причешћивања и исповести пре примања Свете тајне причешћа. Као када се исповедамо пред својим духовником, тако и за страшан грех што смо допустили да се у наше име врше стравични злочини, требамо да признамо свој грех, не тражећи изговоре надајући се да ће они ублажити тежину греха. Само тако ћемо доживети здраву катарзу која ће нас као индивидуе и друштво ојачати и учинити зрелим људима - да не ходамо више у магли не знајући ни шта мислимо, ни шта тачно чинимо, нити куда идемо. То да учинимо због себе самих, да повратимо наш идентитет, а никако због фондова ЕУ, или неког другог изговора који све банализује и претвара у нову лаж.

Никола

Најбољи романи су они који се баве обичним човеком на необичан начин. Као у шаху најбољи противник је онај који сваку партију игра другачије у којима је неизвесност и динамика загарантована. Тако је и са Вуком у овом роману. Загарантована су нова сазнања која употпуњују знање сваке индивидуе о догађајима кроз које смо сви прошли. Из прве руке добија се Истина од неког ко је непосредно био у епицентру дешавања у тим судбоносним годинама. Радња је смештена у златно доба европских интеграција али на месту које се уротило против историјских токова и у тој чињеници лежи главна трагика главног јунака. Креирањем паралелних истина која је карактеристика '' ових простора'' власт пролашава за мете обичне људе, оне који су сведоци Истине. У томе се огледа сав баксузлук генерације која је у деведесете упловила са пуно планова, у пуној животној енергији. Роман је писан питким читљивим језиком тако да се брзо чита. Суштински антиратни роман који заслужује да се нађе на полицама кућне библиотеке.