Jovana

Ne znam koliko je pametno reći da mi se dopala knjiga koja za temu ima silovanje. Međutim, ovo je mnogo više od toga. Ovo je autobiografska knjiga i to joj daje moć da vas još jače udari i izbije vam vazduh iz pluća. Veliki deo ove knjige je ispričan glasom Eduarove sestre koja opisuje svom mužu šta se njenom bratu dogodilo. Brat je sluša i ispravlja je tiho, za sebe, ali nam tako donosi celu priču. Ali tako sve ponovo preživljava. I to se dešava više puta, pa ovo postaje više priča o traumi i žrtvi koja je na kraju prepuštena da se sama nosi sa svojim demonima.

Ljubica

Zato što mu je prvenac sjajan, morla sam pročitati i ovo. Pisac je doživeo strašan napad i priča teče. Međutim, koliko god da u njegovom prvom romanu nema patetike, ovde je prisutna na svakom koraku. To me je pomalo razočaralo, ali daleko od toga da je ovo loša i nečitljiva knjiga. Nije ni plitko ispričana priča o napadu koji je preživeo, dotiče se i drugih tema. Ukoliko jos niste čitali Luja, možda je bolje prvo pročitati ovaj roman, iako je hronološki naopačke.

Ivan Begejac

Prve dve decenije ovog veka definitivno je obeležio autobiografski roman. Ili autofikcija, kako to vole da kažu književni kritičari. To je ono što privlači pažnju i ostavlja utisak autentičnosti. Još od prvog romana, koji je napisao sa dvadeset i jednom godinom, Eduar Luj je pokazao neviđenu zrelost i spremnost da se bori protiv okoštalih društvenih konvencija. Istorija nasilja je novi doprinos tom nastojanju.