Željka Čalija

Uvek interesantna tema kolonijalne Indije i nerazumevanja britanske i indijske kulture ovaj put delimično prikazana kroz živote tri devojke koje tridesetih godina proslog veka odlaze na dugo putovanje u Indiju da tamo pronadju svoju sreću i promene svoj život. Nažalost nedovoljno je prikazana sama Indija, jer promene koje ove devojke doživljavaju u svom životu i spoznaja stvari koje prethodno nisu shvatile mogla se desiti u bilo kojem okruženju i bilo kojoj zemlji. I pored svega interesantna knjiga sa mnogim neočekivanim obrtima i srećnim završetkom.

Ružica Živković *

Gregsonova vrlo vesto prikazuje unutrasnje borbe razlicitih profila ljudi,pruzajuci nam utehu da nismo ni jedini ni sami u teskim situacijama,ali naglasavajuci da sami sebi mozemo biti najveci neprijatelji ako se ne nosimo pravilno sa onim sto donosi zivot.Iskonsko pitanje``Kako znati sta je pravilno a sta ne ,nezaobilazno je. Ocaravajuce tecna knjiga sa puno reci kojima neki pisci samo popunjavaju broj stranica,dok kod nje deluje kao da svaka rec ima svoju svrhu i uvodi nas dublje u pricu,vezuje za likove i Indiju nevinom i platonskom ljubavlju.Ovo je putovanje bez zaustavljanja,koje bez ocigledne namere pisca daje utisak da je sve napisala u jednom danu.Ne znate kuda vas vodi bas kao sto je i sam zivot nepredvidljiv.Postavlja jako bitno pitanje koliko imamo prava da patimo,koliko nasa patnja ima smisla kada se stavi pored necije tudje,vece:``DOM JE RASKOS BEZ KOJE ZIVI POLA SVETA`` Posle nje cete biti zadovoljniji onim sto imate,imacete elana za svoje ciljeve i voleti vise osobu pored vas(ako je to moguce,neverovatno,ali uvek jeste).

Željka Čalija

Uvek interesantna tema sukoba dve kulture britanske i indijske ovaj put prikazana kroz životne priče tri devojke koje putujući u Indiju pokušavaju da zapravo otkriju i upoznaju sebe. Možda bi bila interesantnija da su u većoj meri prikazani likovi Indusa, koji su ovde, na žalost, svedeni samo na poslugu u britanskim domaćinstvima. Sve u svemu interesantna priča o sazrevanju i prihvatanju života onakvog kakav nam se pruža.

Ljiljana Mišić

Само решеност да морам да прочитам књигу до краја ме је спречила да одустанем од читања. Прича је тешка, мучна и невероватна. Признајем да ме је слика насловне стране привукла али је књига све само не зелена, лепа и блистава. У једноm тренутку сам помислила да су се ови догађаји морали заиста десити јер овако нешто није могло да се измисли. Коначно, у томе је и највећа вредност ове књиге. Ипак, утешно је да се на крају прича лепо завршава, срећним крајем.

Ljiljana

Prica puna emocija je smestena u kolonijalnoj Indiji. U sredistu se nalaze tri mlade zene iprepletenih sudbina. Svaka od njih ima svoj sopstveni pogled na svet i ono sto ih okruzuje. Prica svake od njih vas dotice na poseban nacin. Recenica koja je mene posebno dotakla glasi: "Da bi se postigla stvarna i trajna sreca, ako ona uopste postoji, moras da radis, da budes samodisciplinovan i ne smes da ocekujes od ljudi vise nego sto oni mogu da ti pruze, jer te, u suprotnom, obicno iznevere." I zaista je tako.