Dijana

Fascinira me to što neko ko je veliki ljubitelj trilogije Problem tri tela, piše \'\'nastavak\'\'koji je obećao sebi,ne očekujući ništa, a onda zapravo dobija sve - Dobija autorizaciju samog Liju Cisina da knjigu objavi, i čak njegovu podršku. A fanovi su prezahvalni jer je ovo delo popunilo rupe i nastaviluo priču o trisolerancima koji su nam se uvukli u kožu, i iskreno je nakon kraja trilogije postojala melanholična žal što je ova priča dočekala kraj. A onda je Bao Šu odradio izuzetan posao.Možete je slobodno smatrati četvrtim delom Besede o Zemljinoj prošlosti.Bošua je gotovo upio stil originalnog autora i fanovi neće uočiti odskakanja, samo što pripovedanje u ovom delu nosi fokus na milenijume, što na kraju knjige ostavlja izuzetan dojam koliko smo nebitni i nespecifični u svemiru.<br />Stil je duboko metafizičan, eksperimentalno filozofski i poetičan što ga razlikuje od klasične Liju Cisinove tvrde naučne fantastike ali ,opet kao da je sam Cisin evoluirao. Ako to ima smisla reći.Čudesno.

Jovana L.

Baošu se upustio u rizičan poduhvat: pisati neautorizovani nastavak jedne od najcenjenijih SF trilogija. I uspeo je. Ne u smislu spektakla već kroz intimnu priču o liku koji je dotad bio sporedan, dajući mu dubinu i kosmičku težinu.

Stefke

Kao obožavalac trilogije ’’Problem tri tela’’, bio sam skeptičan prema ovom nastavku. Međutim, Baošu je uspeo da me iznenadi dubinom priče i filozofskim razmatranjima o vremenu i postojanju.

Lola

Možda nisam sve razumela, ali sam kao luda upijala svaku stranicu. Vau, kakva knjiga!