Анастасија Антић
Када кренете са читањем и помислите ево једног романтичног доживљаја, Достојевски вас убрзо разувери у то.<br />По правилу у књижевности имамо скоцкане теме, бeз сувише споредних описа и дешавања; са уводом, заплетом, кулминацијом, перипетијом те на крају расплетом, и то углавном онаквим који би задовољио читаоца, и тако сервиране као једна животна ц е л и н а. А што нема увек везе са стварним животом.<br />Достојевски се чини мало хаотичан и као неусредсређеним на једну ствар. Стално има нешто да каже, уметне још нека дешавања; дода онако успут, макар неки свакодневни разговор, али тој ствари у најмању руку посвети још цело једно поглавље.<br />Тако да његов роман није једна заокружена целина попут других романа у горе наведеном смислу, већ се такорећи може схватити као једна студија живота, психологије и разумевања људи, где љубавна тематика кнеза и Аглаје јесте несумњиво најзанимљивија и за нас можда због тога главна,<br />али не и за писца, и брдо других ствари чине овај роман управо \",достојевским\".
Emilija
Reklo bi se da je ovo priča o svetu punom zlih i prljavih duša, ali to nije istina. Ovde se govori o onoj jednoj čistoj koja potpuno nalikuje duši deteta. Ovo je priča o idiotu. Knez Lav Nikolajevič Miškin je onaj koji može da vidi tračak dobrote u svakom čoveku. Lice puno vere. Njegova moć je da velikodušno pruža ljubav i poseduje imanentnu želju da pomogne svakom, naročito najzakaljanijem, aristokratskom staležu ondašnjeg Petrograda. Naivan i nevin lik dobrog Miškina pun je empatije, on ne voli iz ljubavi, već iz sažaljenja. Što se na čoveku vidi veći greh i strašnija muka, to Miškin u njemu prepoznaje čistiju dušu, sakrivenu, zapretenu zlom, duboko unutra. U borbi sa ljudskim vetrenjačama i teškim bolestima, protagonista sam, vodi bitke za koje celokupni ljudski rod nikada neće biti spreman. Ovim delom Dostojevski nam prikazuje fantastiku stvarnosti, ogoljava svojom pishologijom put do dubine duha.<br /><br />
Ненад
Одличан роман. Повез и азбука за похвалу. Одрадите, молим вас и Јеврејско питање јер га нема нигде на тржишту.
Nada
Princ Miškin se vraća u Rusiju nakon neuspelog pokušaja lečenja epilepsije. Međutim, sada ga svi doživljavaju kao invalida, kao idiota iako on to nije. Dostojevski je odličan pisac, zaista je neverovatno koliko može da zađe u ljudsku psihu. Ne možete da se ne zapitate ko smo mi, šta želimo i na šta smo sve sposobni? Njegove knjige su knjige kojim se vraćam, i uvek me iznenadi njihova dubina.
Perica Tokić
Evo kako autor Alberto Mangel koristi knjigu Idiot da sebe obodri, te u Predgovoru svog dela Biblioteka noću piše: \"U mojoj budalastoj mladosti, dok su moji prijatelji sanjali o herojskim poduhvatima na području građevine i prava, finansija i nacionalne politike, ja sam sanjao o tome da postanem bibliotekar. Manjak vrednoće i neobuzdana ljubav prema putovanjim presudili su drugačije. No sada, kada sam doživeo pedeset i šestu godinu(što su, prema Dostojevskom u Idiotu, \"godine u kojima, s pravom se može reći, pravi život počinje\") vratio sam se tom ranom idealu\".
