Momčilo Živković

Neverovatna knjiga! Posle knjige "Lovac na zmajeve" mislio sam da je Hoseini napisao svoje životno delo. Prevario sam se. Toplo preporučujem ovu knjigu i nadam se da će njegov sledeći naslov biti na nivou ova dva romana.

Radmila Stanković

Pa ovaj čovek me definitivno oduševljava! Bravo, Halede, generacijo! Toliko emotivnog naboja nisam skoro imala kao dok sam čitala Hiljadu čudesnih sunaca i Lovca na zmajeve. Svaki je potresan na svoj način, a podjednako su dobri. Jedva čekam da Haled Hoseini napiše novi roman. U kvalitet ne sumnjam.

Mihalj Jonaš

Nisam čitao roman Lovac na zmajeve, već sam se odlučio da prvo pročitam Hoseinijevu prvu knjigu. Ne znam ni sam zašto. Sada znam da cu sigurno pročitati i Lovca. Dugo me nijedna knjiga nije ovako potresla i oduševila u isti mah. Neravnopravni položaj žena i surovost njihovog ne života, nego preživljavanja, kao i način pripovedanja nikoga ne može da ostavi ravnodušnim.Preporučujem svima da pročitaju ovaj roman, da se zamisle nad samim sobom i svojim životima, na sve one probleme i nevolje koje nas svakodnevno zapljuskuju...Jer, sve je to ništa u odnosu na ono što je zadesilo Marijam i Lejlu, Tarika...

Ivana Stamenković

Posle čitanja knjige Lovac na zmajeve - kojom sam naravno bila oduševljena, odlučila sam se za čitanje ove knjige koja je zaokupirala pažnju mnogih čitalaca, pa bi rekla na sve to da i ja nisam ostala ravnodušna!!! Ova knjiga govori o neravnopravnosti žena u odnosu na suprotni pol! Njihova stradanja, način na koji se susreću sa teškim situacijama u jednoj zemlji - gde vlada rat, glad i surovost muškaraca sa kojima žive, počevši prvenstveno od oca prve junakinje romana pa sve do sebičnog, ogorčenog i primitivnog muža - čiji lik poistovećujem sa većinom muškaraca koji se i dan danas odnose i ponašaju neprihvatljivo za nasu kulturu i norme.Teško je suočiti se sa surovošću nečije stvarne realnosti sa kojima se nose mnoge žene u onim zemljama gde je nažalost brutalnost i neravnopravnost jos uvek dozvoljena

Aleksandra Penjašković

Knjiga opisuje neverovatnu patnju žena u Avganistanu, koja očigledno, još uvek traje. Naravno da ne postoji "sveti rat" i nema ništa lepo u tome kada nečija deca odlaze u rat pod izgovorom da je sveti. U takvoj sredini čovek može samo da otupi, a i ta deca postaju surova. U takvoj sredini malo ko može da ostane normalan, a skoro niko ne može da odraste u normalnu osobu. Ova knjiga, ustalom, i pokazuje da čovek ima snage da izađe iz tog "Začaranog kruga zla" samo ako je bar jednom u svom životu osetio da je istinski voljen. Upravo je ljubav pomogla Marijam da oslobodi Lejlu i njenu decu, ali po koju cenu. Ipak je činjenica, da nije samo rat doveo žene u Avganistanu u tako žalostan položaj. Marijanu suprug tera da žvaće kamenje, i pri tome lomi zube, samo zato što mu se ručak ne sviđa, a to se sve događalo i pre rata... I u drugim delovima sveta ljudi pate, ali to su, uglavnom, pojedinačni slučajevi. Patnja među muslimanskim ženama, čini mi se, značajno je raširenija. Knjiga je, i pored ovog mog, sumornog prikaza, divna i treba je pročitati.