Isidora Ðolović

Obeležavanje stogodišnjice od izbijanja Velikog rata podrazumeva i niz kulturnih, umetničkih, medijskih poduhvata koji bi na svoj način odgovorili značajnom i aktuelnom jubileju. Pošto se sarajevski atentat, kao povod i uvod, nedvosmisleno visoko uzdiže na lestvici najizazovnijih i najproblematičnijih epizoda ovog epohalnog poglavlja, nije ni čudo što je oduvek predstavljao izazov za stvaraoce. Zbrika pred nama, koju je u okviru pomenute "Lagunine" biblioteke priredio Vule Žurić, donosi - kako u prikazu na poleđini piše - (simboličnih!) četrnaest pogleda na događaj. Odjeci Atentata u današnjem vremenu, spisateljski izazovi, povratak u prošlost, dočaravanje trenutaka iz života i svesti mladog revolucionara, posledice, neznatni ljudi u kovitlacu velikih zbivanja, satirična domaštavanja...samo su neka od pitanja koja su postavili i pokušali da obrade naši pisci.

Душан Милијић

Књига о којој је немогуће изрећи јединствени суд. Свака је прича за себе, а неке готово и да немају везе са атентатом, али ето, у њима се помиње Принципово име. Можда је чак најоригиналнија она прича из пера Др Нелета Карајлића. Порука је јасна: Гаврило Принцип пуцао би без размишљања и у српског престолонаследника да се овај понашао као Франц Фердинанд и да је тлачио друге народе као што су то чинили аустријски владари. Ту се можда најбоље и сагледава Гаврилов принцип. Јер младобосанци нису пуцали у човека, већ у идеју. А да су такве идеје заступали српски владари, младобосанци би пуцали и у њих, јер њима је свака диктатура била мрска. Како је могла и умела, ЛАГУНА се поводом стогодишњице Видовданског атентата одужила Гаврилу Принципу и његовим друговима. Ово је истинско тумачење Гавриловог принципа, а не оно у драми "Мали ми је овај гроб" Биљане Србљановић. Јер младобосанци су искористили Аписа, а не он њих.

Veljko

Četrnaest priča o dva pucnja koja su zauvek promenila tok evropske istorije. O dva pucnja čiji eho još uvek odjekuje ovim prostorima. O mršavom opančarskom sinu koji je na ovaj ili onaj način zauvek postao mit. Za jedne terorista za druge vesnik konačnog oslobođenja. U najezdi knjiga o prvom svetskom ratu povodom stogodišnjice njegovog početka i knjiga o Gavrilu Principu, ova izuzetna zbirka priča iznosi na videlo do sada mnoge nepoznate, zapanjujuće detalje iz Principovog života. Naravno, fikcija koja je neizostavna u ovoj tematici, u pojedinim pričima daje dodatnu draž i nagoni na maštanje o tome šta bi bilo da je Gavrilo možda promašio, da tog kobnog Vidovdana nije uspeo? Da li bi istorija ovih prostora i Evrope bila drugačija? Da li bi bilo ijedne Jugoslavije? Šta bi sa nama bilo danas? Tačnih odgovora naravno nema, ali svako može pronaći svoje odgovore u nekoj od priča ove sjajne knjige, u pričama o usudu jednog čoveka i usudu svih nas koji kroz ta dva kobna pucnja i danas živimo.