Anđelija

Foa možete čitiati i kao novu verziju Robinzona Krusoa, ali ćete shvatiti da je ona mnogo više od toga. U prepoznatljivu priču upletena je jedna sasvim nova i dublja. Meni se svidela ideja i način na koji Kuci piše. Čini mi se da često od dobitnika Nobelove nagrade očekujemo neke preteške stilove, to u ovoj knjizi nećete naći, čita se sa lakoćom.

Matija

Po mom skromnom mišljenju, Kuci je jedan od najboljih, ako ne i najbolji pisac današnjice. Ubrzo nakon što sam pre nekoliko godina pročitao Sramotu, bacio sam se na ovaj odlican roman. Ovo je zapravo roman o kolonijalizmu, rasizmu, rodnoj neravnopravnosti i odnosu književnog dela prema objektivnoj istini, vešto zamaskiran u drugačiju verziju priče o Robinzonu Krusou. Stil je savršen, jasan, ali u isto vreme i poetičan, što je jako teško postici. Završetak je veoma simboličan, ali fenomenalan. Ovu knjižicu definitivno vredi pročitati.

Marko

Kuci uspeva da provuče ozbiljne tame, a da zadrži jednostavan i čitljiv stil pisanja. Potlačeni i obespravljeni su ućutkani, izgubili su pravo da ispričaju sopstvene priče.

Emilija

Odličan Kuci, kakav bi inače bio. Čak i kada nam priča priču o priči koju svi od malena znamo, govori nam mnogo više. Ne može on da ne kritikuje kolonijalizam, pa tako i kroz ovu knjigu upućuje optužbe na račun Evropljana koji su sve oduzeli narodima koje su porobili, ne ostavivši im ni mogućnost da pričaju svoje priče.