Fo

Dž. M. Kuci

Fo

5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5

(9 recenzija)Ostavi komentar

O knjizi

Dobitnik Nobelove nagrade. „Malo čudo od knjige... zanosne složenosti i gotovo neverovatne snage.“ Washington Post Početkom osamnaestog veka, nakon što izbije pobuna na brodu, Suzan Barton pluta na splavu i nailazi na ostrvo usred beskrajnog mora. Ostrvo naseljavaju samo dva stanovnika: čovek po imenu Kruso i njegov nemi sluga Petko. S vremenom Kruso i Suzan postaju ljubavnici. A onda ih slučajno pronalaze, ali Kruso ne uspeva da preživi plovidbu do Londona. Odlučna da obnaroduje svoju avanturu, Suzan ubeđuje eminentnog učenjaka Danijela Foa da zapiše njene memoare. Kruso je mrtav. Petko nem. Fo menja priču ne bi li se proslavio kao pisac, a Suzan se toliko zanela svojim sećanjima da ni sama više ne može da se izbori sa prošlošću. Ovaj varljiv roman koji će vas neočekivano ganuti nastao je kao bljesak genijalne Kucijeve imaginacije. „Možda je, kaže nam Kuci u Fou, veliki iskonski mit o ljudskom biću samom na ostrvu jedina priča koju imamo.“ Sunday Times „Fo je remek-delo bez preteče i uzora. Ne možemo ga prepričati a da time ne narušimo njegovu misteriju.“ Karlos Fuentes „Briljantna prerada Robinzona Krusoa puna misterija – o moći društva i moći reči.“ Nadin Gordimer „Priča ispripovedana sa đavolskim humorom. Fo je fascinantan.“ Majkl Hejstings „Intelektualno i imaginativno ogroman roman. Epilog se, kao poezija, može čitati mnogo puta sa podjednakim uživanjem.“ New Statesman

Detalji o proizvodu

Žanrovi:Drama, Nagrađene knjige, E-knjige

Format:13x20 cm

Broj strana:176

Pismo:Latinica

Povez:Mek

Godina izdanja:17. oktobar 2019.

ISBN:978-86-521-3504-2

Prevodilac:Arijana Božović

Komentari (9)

Prosečna Ocena

5.00

Ivan Begejac

8. 2. 2026.

Biser postkolonijalne književnosti! Roman ideja! Delo koje menja rakurs iz kojeg se posmatraju "već poznati" događaji. Proza koja promišlja istinu, dekonstruiše stvarnost i daje glas obespravljenima. "Robinzon Kruso" koji to nije! Maestralno!

Sanja Mijailovic

17. 9. 2024.

Dzon Maksvel Kuci, juznoafricki i australijski pisac,dobitnik je Nobelove nagrade za knjizevnost. Mnogi se pribojavaju citanja Nobelovaca,vodjeni mislju da su teski za citanje,ali Kuci je pravi pisac koji ce svakom odagnati takve predrasude. Konkretno,roman "Fo" pisan je jednostavnim, laganim jezikom i stilom,i osnovci bi ga mogli citati bez imalo muke.Njegov stil cista je poezija.Ipak, on takvim jezikom istrazuje slozene ljudske i civilizacijske teme. Da li je Suzan, glavna junakinja romana glas svih zena ili autorovo razmisljanje o oderedjenim zivotnim temama:ljubavi, humoru, gledistu na teske zivotne situacije. Petko, Krusoov jedini prijatelj i drugi covek na ostrvu,je nem.Zasto ne prica,zbog cega nema jezik? Kuci pokazuje da su gubici koji su robovi pretrpeli (nemanje porodice, kulture i prava glasa) ustvari najvece tragedije proizasle iz ropstva.Veliki uspeh ovog romana je sto bas tim jednostavnim stilom postavlja pitanja kolonijalizma,jezika i identiteta i to samo na 176 strana.

Evgenija Anđelković

28. 7. 2021.

Kako je malo toga potrebno čoveku da bude srećan! Na ostrvu usred okeana gde stalno duva vetar a galebovi krešte, Kruso se šeta u odelu od nepromočive kože a Petko luta i sakuplja ptičja jaja. Srećni su i slobodni. Postali su ravnodušni prema izbavljenju jer je to ostrvo postalo njihovo kraljevstvo. Petko je bio crni rob kome je jezik odsečen, ali on i Kruso su se savršeno razumeli. Njihov uhodani život je poremetila brodolomnica Suzan. Za nju je ostrvo kazna i stalno sanja o spasenju. A kad je to spasenje za nju stiglo, Kruso i Petko su se osećali kao u zatočeništvu. Kruso se putem razboleo i umro, a Petko, navikao na slobodu u prirodi, sad u Engleskoj živi u podrumskoj sobici gde ga deca osmatraju i zovu ljudožderom. A Suzan želi da se proslavi, da od njihovog jednoličnog života napravi zanimljivu priču...Na malo strana je postavljeno mnogo pitanja – šta je sloboda, šta je sećanje i kako se menja, šta zaboravljamo a šta pamtimo, kako reči oblikuju priču punu tišine i neizrečenog...

Janković

18. 12. 2020.

U romanu “Fo”, savremenoj verziji dobro nam znane priče o Robinsonu Krusou, Džon Maksvel Kuci glavnu reč daje junakinji Suzan Barton koja nije jedan od likova iz originalne, poznate priče Danijela Defoa. Suzan Barton je britanska udovica koja kreće u potragu za otetom ćerkom. Portugalski brod kojim putuje, na putu iz Baije doživljava brodolom i morske struje je bacaju na udaljeno ostrvo u sred mora koje je već utočište brodolomnika, britanca Krusoa i njegovog podanika, nemog južnoafrikanca Petka. Suzan nije samo pripovedačica već i glavna junakinja romana koja kroz kolonijalni sistem vrednosti procenjuje, u ovom romanu sporednog lika Robinsona. “Fo” je štivo pisano 1986. godine, u kojem jezičava Suzan Braton pripoveda u Kucijevo ime, ona je glasnogovornica koja stoji ispred pisca. Čak i kada nam priča priču o priči koju svi od malena znamo, govori nam mnogo više.

Goran

12. 3. 2020.

Veoma mi se dopalo autorovo genijalno poigravanje sa romanom "Robinzon Kruso". To nije samo poigravanje već i suštinsko preispitivanje i kritika kolonijalizma, nasilja, rasizma, položaja žene, ne samo u prošlosti već i u savremenom svetu. Roman postavlja brojna pitanja, a na čitaocu je da razmišlja o mogućim odgovorima.

Prikazi (8)

15. 7. 2022.

Potencijalni budući klasici svetske književnosti

6. 8. 2020.

Neprijatelj broj jedan

3. 4. 2020.

Duelovanje: „Fo“

30. 3. 2020.

Druga nedelja fenomenalne akcije pod nazivom: Ako ste propustili…

6. 12. 2019.

Dž. M. Kuci, „Fo“ – Preoblikovanje klasika

24. 10. 2019.

Intervju sa Dž. M. Kucijem

17. 10. 2019.

„Fo“ Dž. M. Kucija: Priča o brodolomima, preživljavanju i načinima da se saopšti istina

11. 10. 2019.

Robinzon Kruso iz potpuno nove perspektive u romanu „Fo“ nobelovca Dž. M. Kucija

Cena:

599,00RSD

Ovaj artikal trenutno nije dostupan.

Besplatna dostava za porudžbine iznad 3.000 RSD

Dž. M. Kuci

Dž. M. Kuci (John Maxwell Coetzee) jedan je od najznačajnijih savremenih romansijera i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2003. Rođen je u Kejptaunu 1940, gde je završio studije matematike i anglistike. Radio je kao programer u londonskom IBM-u, da bi se posle nekoliko godina konačno opredelio za literaturu. Magistrirao je s tezom o delu Forda Medoksa Forda, doktorirao na prozi Samjuela Beketa. Predavao je komparativnu književnost na Njujorškom univerzitetu i Univerzitetu u Kejptaunu, a kao gostujući profesor i na Harvardu, Stanfordu i Čikaškom univerzitetu. Objavio je pet tomova kritičkih eseja, kao i prevode proze i poezije sa holandskog na engleski. Iako poreklom i većim delom opusa pripada južnoafričkoj književnosti, od 2002. živi u australijskom gradu Adelaidi. Počev od 1974, kada se u Kejptaunu pojavila njegova prva knjiga Zemlje sumraka, objavio je niz kritički visoko vrednovanih romana, koji su mu doneli brojna južnoafrička i međunarodna priznanja. Najpoznatiji su: Iščekujući varvare, Život i vremena Majkla K (Buker, 1983) i Sramota. Dodelom Bukerove nagrade romanu Sramota postao je prvi dvostruki laureat u istoriji ovog priznanja.

Više o Autoru