Dijana

<br /><br />Važi za moćnu i poučnu knjigu medju klasicima, a za mene predstavlja alegoričnu priču koja bi trebala da nosi izuzetnu poruku ali takodje pronalazim i duple standarde.<br />Sam pisac , Bredberi, poentu knjige hteo je da svrsta u poruku de će televizija upropastiti čovečanstvo. Čudan potez za nekoga ko je i sam imao svoju Tv emisiju. Koincidencija ili ne, ako ništa drugo, knjiga će vas naterati na razmišljanje.<br />

Isidora

Knjiga ima lepe opise na mahove, ali nije nista posebno. Procitas je za jedan da a utisak je srednje zalostan. Slicna je Orvelovoj 1984. Poenta je ista.

moljac

Овај роман не пружа нам светлу визију будућности,како смо то обично навикли од футуристичких романа.Фаренхајт 451 нам предвиђа будућност у којој су књиге илегалне а мишљење забрањено.То је свет у коме ватрогасци подмећу пожаре како би спаљивали књиге и њихове власнике.Ратови се воде притискањем дугмета и завршавају се за свега неколико минута.Људи су окружени свакаквим уређајима који им говоре шта и како да раде,који их забављају али истовремено и заглупљују. <br /> У таквом свету живи и ради Гај Монтаг,ватрогасац који не размишља о томе шта ради,о разлозима свега што се дешава.Међутим,након што његова супруга покуша да се убије и након што упозна некадашњег професора књижевности,у њему почиње да се развија бунтовнички дух и Гај Монтаг започиње борбу за мишљење и бољи свет. <br /> Овај роман,поред заиста интересантне и узбудљиве приче, показује колико је важно читати и имати своје мишљење,колико је лако манипулисати необразованим људима.То је и главна поука коју треба извући из овог сјајног дела.

Maja

Kao sto pise u opisu ,,Remek-delo dvadesetog veka.'' Vanvremenski roman koji u potpunosti oslikava danasnje vreme i eru rijalitija i druzenja sa televizijom i racunarima. Ova knjiga apsolutno zasluzuje da dobije pocasno mesto u svacijoj kucnoj biblioteci.

Душан Милијић

Овај роман је можда, условно речено, и бољи од Орвелове &quot;1984&quot;, јер нуди излаз из медијског мрака. Почиње као антиутопија, а завршава се као утопија, подстичући читаоце да и сами потраже решење и спас од сивила које их окружује. Занимљив је поговор који је аутор накнадно додао роману, а где се жали на &quot;скраћивање&quot; књига ради наводне толеранције према мањинама. Међутим, где су то нови цензори видели приручник за свој рад? Управо у романима као што је овај, или Орвелова &quot;1984&quot;! Па да ли су писци као Орвел и Бредбери били критичари или, пак, идеолози новог доба, где ће Велики брат и телевизија истиснути штампану реч!? Да ли су они са страхом предвидели утицај масовних медија или су медијима свесно пружили рецепт како да омађијају широке народне масе? У Србији би овај роман требало да буде обавезна кућна лектира, јер није далеко од истине да људи већ &quot;разговарају&quot; са телевизијом, свеједно да ли током индијске серије, да ли током избацивања са &quot;Фарме&quot; или током преноса фудбалске утакмице!