Selma Šljuka

Divna prica. Jednostavan stil pisanja, i senzualnost.

Magdalini

Verujem da svako od nas u ovoj knjizi može pronaći neku sličnost sa sobom:virtuelnu ljubav koja se pretvara u stvarnu;bolest nekog nama dragog;smrt roditelja;vezu koja je na ivici propasti i koju,kao lepak, vezuje dete;preljubu koja je više od strasti.... oni srećniji,shvatiće da su doživeli svoj "zlatni dan"... Prepuno emocija,izuzetno dočarano. Preporučujem!

Daniela

Knjiga je vrlo životna. Naravno da je srž knjige izvučena iz njenog života i njene ljubavne priče. I nije ona pisac. Ona je kompozitor, pisac tekstova, muzički izvođač pa samim tim ni knjiga ne može biti napisana rečima knijževnika, ali joj to ne umanjuje jačinu priče o kojoj piše, emocija koje se osećaju u knjizi, životnost likova (iako su mnoge stvari vezane za nju lično i likove koji su stvarni, sigurno da su mnogi obojeni i drugim bojama, da su im dodate osobine koje možda i nemaju shodno pisčevoj slobodi i mašti). Može se ponekad steći utisak da ima primesa sladunjavosti ali to nekima tako izgleda, nekima je to normalno za takvu priču. Meni to nije smetalo jer mislim da ljudi na različite načine ispoljavaju svoje emocije, a kada se radi o emocijama koje su tako snažne, o životu koji je isprepletan sa blizinom smrti (o smrti roditelja mogu reći iz svog iskustva da su emocije i bol i praznina koja ostaje, sećanje i ljubav takve kao i u njenoj knjizi), godinama u kojima čovek (žena) dolazi do zaključaka kakav život više neće da živi i menja ga da bi bio srećan i mogao sebe srećnog bolje da pruži svom detetu. Mislim da knjigu vredi pročitati i toplo je preporučujem.

Majce

Ne znam da li sam jedina koja ovu knjigu uopste nije dozivela nesto posebno... Jedino su mi dirljivi bili momenti kad pise o svojoj majci i epilog je bio eto neocekivan (ali ne znam, u stilu Nikolasa Sparksa). Smatram da svakom novom licu u svetu pisanja valja dat sansu, a posebno sam se radovala Kristininoj knjizi jer jako volim njenu muziku, a tek tekstove koji uvek u dusu diraju, ali me knjiga nije mnogo dodirnula, onako u srz srca kako to treba da bude iako me jeste ganula prica o Damjanovoj bolesti kao i o teskocama koje Katarina prozivljava kad se premislja sta da uradi sa svojim brakom iskljucivo zbog cerkice... Ali nekako ne znam, Kristina preteruje u samopromovisanju svoje knjige pa i pre no sto je izasla imala sam utisak da sam je procitala, recnik joj je prosto nekako kao kad sedimo na kafi s prijateljicom i pricamo, sve te reci, sva ta tepanja preterana, ne znam, imala sam utisak kao da citam jedan od njenih brojnih fb statusa... Pozitivna ocena za trud, ne preporucujem...

Svetlana

Kristina Kovač je ovom knjigom dokazala ne samo da se dobro snalazi sa notama nego i sa rečima. Zaista sam pozitivno iznenađena. Toplo preporučujem. Predivno.