Iva Bešević*

Knjiga je posve neobična. Avanture Julijane Karavajeve nisu obične avanture, ako se reč obično uopšte može staviti uz reč avantura. Po čemu su ove avanture drugačije - po svemu. Izmenjena je logika stvari. Devojčica se druži sa vranom (ne sa leptirom, ptičicom, psom), policijski pripravnik juri razbojnike na biciklu, traktoru i cikuskom vozilu, a od okorelog kriminalca se u spoljašnjem izgledu ne razlikuje nimalo iako je njegov izgled svakako poseban (desna noga duža, leva kraca, leva ruka kraća, desna duža). Događaji se nižu munjevitom brzinom, tako da se pažnja čitalaca neprestano okupira. I ne samo što se radnja menja, već svaka nova scena jedinstvena je u svojoj neobičnosti. Neprestano ćete se iznenađivati živom maštom Darje Vardenburg, situacijama u koje likovi dospevaju, ali i načinom na koji se likovi ponašaju u takvim situacijama. A Julijana? Julijana je prava petakinja, vrlo bistra, promućurna, smela, sasvim svoja, pomalo svojeglava, ali emotivna, hrabra, požrtvovana i stvarno dobar, dobar drug. Ona ne bira društvo prema položaju i izgledu, već po srcu, nema predrasude odraslih, ne predaje se i voli životinje. A životinje su mali junaci čije sudbine i doživljaje posmatramo i pratimo kao da su u pitanju ljudi. One su prijatelji, učestvuju ravnopravno u čudnovatim zadacima, pate i vole, raduju se i zahvaljuju i od njih možemo itekako naučiti šta je život i kako se voli. Ova zanimljiva dečja priča sa svojim smešnim i iskrivljenim junacima čita se u dahu, ali i gleda, jer ilustracije, na prvi pogled čudne, savršeno se uklapaju u šašavu družinu.

Julijana je skroz super. Kada je video knjigu brat me je zezao da čitam knjigu za devojčice. Kada sam počeo da mu prepričavam šta Julijana radi, kakvu super vranu ima i ko je sve juri i on je pročitao.<br/><br/>