Dosije K.

Imre Kertes

Nagrađene knjige / Autobiografija / Publicistika

Dosije K.

5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5

(5 recenzija)Ostavi komentar

O knjizi

Dobitnik Nobelove nagrade. Ispovest nobelovca koji je preživeo Aušvic. Ponekad, sedeći u hotelu Mondijal ili na terasi kafane Kempinski pod klonulim jesenjim suncem, rasejano posmatrajući kasni popodnevni promet ispod zagrljenih krošnji platana, istupim za koji tren iz vremena i uzgred se čudim avanturi koja je bila moj život... Ovo je moja jedina knjiga koju sam napisao podstaknut više spoljnim uticajima nego unutarnjom prinudom: osobena autobiografija, pisana po sopstvenom pravilu. Ako pak prihvatimo Ničeovu preporuku da je roman kao književna vrsta izveden iz platonovskih dijaloga, onda čitalac odista ima u rukama jedan roman. Jedan od najvećih pisaca dvadesetog veka i jedini mađarski pisac ovenčan Nobelovom nagradom, Imre Kertes u ovoj knjizi, ispisanoj u formi razgovora koji je vodio sa svojim prijateljem, oživljava hronologiju izuzetno zanimljivog i na mahove neverovatnog života. Više od životne lekcije, ovo je filozofsko razmišljanje o književnom stvaralaštvu, savremenicima, kulturi, istoriji, holokaustu i suštinskim životnim pitanjima. Dosije K. je, već i samim naslovom, otvorena aluzija na Kertesov dosije iz Aušvica, u koji je dospeo kao četrnaestogodišnji dečak, neka vrsta oporuke u kojoj pisac objašnjava koliko je teško poneti beleg preživelog, nekoga ko je ostao da bi preneo istinu o ozloglašenom nacističkom logoru.

Detalji o proizvodu

Žanrovi:Nagrađene knjige, Autobiografija, Publicistika

Format:13x20 cm

Broj strana:194

Pismo:Latinica

Povez:Mek

Godina izdanja:16. oktobar 2012.

ISBN:978-86-521-1029-2

Komentari (5)

Prosečna Ocena

5.00

Milena Jovanović

19. 2. 2020.

Roman u formi dijaloga, tema večito zanimljiva nama, današnjim generacijama, koje možda još uvek iznenađuje ljudska zverolikost koja nagoni ljude na zlostavljanje drugih pripadnika svoje rase. Knjiga je napisana bez suvišnih opisa, skandalizma, patetike i govori realno i sažeto o životu pripovedača. Daleko od skandalizma, pisac pripoveda o realnim događajima kojima je svedočio kroz razgovor sa svojim sabesednikom, u vidu intervjua, otvarajući se nama, čitaocima, a ne sablažnjavajući nas.

Nikosija

22. 10. 2017.

Sasvim drugačiji stil pisanja od onoga na koji sam ja navikla. <br />Čitajući ovo delo nisam imala osećaj da držim knjigu u ruci, već sam se osećala kao da sam u publici za vreme emisije Život priča. Pisac je u ovoj knjizi spomenuo sva svoja ranija dela, otkrio svoje inspiracije za likove u tim delima, i opisao odnose u svojoj porodici. Govori o tome kako je završio u logoru i šta mu je dalo snage da izdrži.

Evgenija Anđelković

16. 8. 2013.

Ovo je roman o životu autora, napisan u vidu razgovora. Taj život je obeležen boravkom u logorima Aušvic i Buhenvald. Zbog razvoda roditelja, imao je relativno tužno detinjstvo jer je morao balansirati između dva posebna, različita sveta u kojima su oni nastavili da žive. Smatra da mu je to umeće balansiranja pomoglo da preživi kada je kao četrnaestogodišnji dečak završio u nacističkom logoru smrti. Bio je okružen dečacima približno istih godina s kojima je delio sudbinu i volju za životom. Nešto neimenovano ga je štitilo od beznađa i prepuštanja sudbini. Preživeo je zahvaljujući čudnoj igri slučajnosti. Gorko je nositi beleg preživelog,biti čudo božje. Zato je počeo da piše kako bi nam preneo svoja iskustva, svedočanstva o patnji drugih, onih kojih više nema, u nadi da se te strahote neće ponoviti nikome, nikad više...Ne treba izgubiti poverenje u ljude, treba verovati u spas...Još uvek me prate piščeve reči „...mogu biti ubijen bilo gde,bilo kada...“ Treba pročitati i pamtiti!

Милош

3. 5. 2013.

Одлична књига... необично написана, као роман у форми дијалога... Приликом читања, деловала ми је као једноставна, лака књига, али она је све само не то... Једноставно, вишеслојна књига која успева да обухвати све области - од рата до философије ....

Teodor Pavlović

30. 10. 2012.

Dosije K predstavlja jedan potpuno drugačiji pristup pisanju autobiografije. Pisac pripoveda svoju životnu priču, prezentujući je u vidu dijaloga. Knjiga je pokušaj pisanja memoara, ali i sam pisac sugeriše da se delo može svrstati i u fikciju. Zanimljivo je to da Kertes otkriva da su mnogi detalji iz njegovog života zamućeni i nejasni, on se ne može prisetiti mnogih činjenica koje bi se nekima činile od velike važnosti. Takođe, ovo nisu detaljni memoari, veliki deo njegovog života je naprosto ignorisan ili možda potisnut - piščeva iskustva iz nacističkog logora su centralna tema, manje prostora i truda je posvećeno periodu pre i posle. Autor preispituje svoj život, zadržavajući se nakratko na svakom članu svoje porodice i opisujući Mađarsku tog vremena. Takođe, on se priseća i Budimpešte, deportacije, života u logoru, odnosa sa porodicom, povratka kući, ali i kulturnog života. Drugim rečima, ponuđen nam je uvid u sve: od toga kako je živeo svoju svakodnevnicu, kako razmišlja o raznim životnim temama, ali i nagoveštaj odgovora na neizgovoreno pitanje: koliko je na smer i ishod njegovog života uticalo jevrejsko poreklo, u surovom svetu i vremenu gde su svi slični njemu unapred bili osuđeni na propast. Dosije K je u neku ruku više svedočanstvo nego običan intervju, ali njegova prava vrednost leži u dopunjavanju već poznatih delova piščeve biografije. Poučno i vredno čitanja!

Prikazi (3)

8. 4. 2016.

Dosije K: Imre Kertes i Aleksandar Tišma, priča o dva pisca

5. 9. 2013.

„Dosije K.“ – žrtvovanje u ime prave istine

29. 11. 2012.

Preminuo prevodilac i hungarolog Sava Babić

Cena:

699,00RSD

Ovaj artikal trenutno nije dostupan.

Besplatna dostava za porudžbine iznad 3.000 RSD

Imre Kertes

Imre Kertes (1929-2016), mađarski književnik, rođen je u Budimpešti. Za vreme Drugog svetskog rata, kao četrnaestogodišnak deportovan je u nacistički logor Aušvic, a zatim u logor Buhenvald. Po završetku Drugog svetskog rata, vraća se u Budimpeštu gde radi kao novinar za Vilagošag, od 1948. Godine 1951. dobija otkaz i posvećuje se pisanju i prevođenju, između ostalog prevodi dela Ničea, Horfmanstala, Frojda, Rota, Vitgenštajna i Kanetija. Podjednako proskribovan kao Jevrejin i u nacističkoj i komunističkoj Mađarskoj, iselio se u Nemačku. Svoje najpoznatije djelo Besudbinstvo, u kojem opisuje iskustvo petnaestogodišnjeg dečaka u koncentracionim logorima Aušvic, Buhenvald i Zajc, započinje 1960. a objavljuje ga tek 1975. godine. Iako po žanru kvaziautobiografija, ovaj roman, po piščevim rečima, ne sadrži značajnije autobiografske elemente. Po tom romanu snimljen je i istoimeni film 2005. godine u režiji Lajoša Koltaija. Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, a Nobelovu nagradu za književnost dobio je 2002. godine. Objavio je dela Besudbinstvo (Sorstalanság), 1975, Fijasko (A kudarc), 1988, Kadiš za nerođeno dete (Kaddis a meg nem születetett gyermekért), 1990, Izviđač (A nyomkereső), 1977, Engleska zastava (Az angol labogó), 1991, Galiotov dnevnik (Gályanapló), 1992, Drugačiji ja: hronika metamorfoze (Valaki más: a változás krónikája), 1997, Holokaust kao kultura (A holocaust mint kultúra), 1993, Tren tišine dok vod za streljanje ponovo puni puške (A gondolatnyi csend, amíg kivégzőoztag újratölt), 1998, Prognani jezik (A száműzött nyelv), 2001, Likvidacija (Felszámolás), 2003. Osim nekoliko prevoda po časopisima, na srpski jezik prevedena su njegova dva romana, Besudbinstvo (prev. Aleksandar Tišma), Novi Sad, 2002, i Kadiš za nerođeno dete (prev. Arpad Vicko), Novi Sad, 2005, i kraća novela u knjizi Jedan događaj (zajednička knjiga koju čine dva teksta: Imre Kertes, Zapisnik, i Peter Esterhazi, Život i književnost, prev. Sava Babić), Beograd, 2006. Kritikovao je Stivena Spilberga za prikaz holokausta u filmu Šindlerova lista (1993) kao oličenje kiča: „Smatram kičem svako predstavljanje holokausta koje nije u stanju ili ne želi da razume organsku vezu između našeg sopstvenog deformisanog načina života i mogućnosti da se holokaust uopšte razume.“

Saznajte više

Slični naslovi