Anja

Divna, emotivna...

Brankica Marković

Dve žene stolećima razdvojene, istom sudbinom spojene. Opis njihovih tužnih dana, borba i iskušnja kroz koje one prolaze, prolazak stazama trnja zarad slobode. Neiscrpna želja da se bude slobodan, da se bude ono što jesi. Upoznavanje kulture, vaspitanja, običaja žena Avganistana i večito pitanje da li žene još uvek žive ovim i ovakvim životom. Jesu li one robovi svojih sudbina, bespomoćne u svetu krojenom za muškarce. Hoće li ove žene uspeti da slome svoje oklope i postanu pravi biseri snage, istrajnosti i upornosti ostavljam vama da prosudite nakon čitanja romana. Reći ću samo da je ovo neprikosnovena lekcija o borbi za slobodu i o tome kada je vreme razbiti školjku, uništiti predrasude koje nas stežu i guše.

Ivan Begejac

U razmaku od sto godina, kako su vremenski razdvojene priče u ovoj knjizi, malo se toga promenilo u Avganistanu po pitanju prava žena. Njihov glas, tj. glas razuma, u ovoj knjizi progovara kroz tetku Šaimu koju deformitet donekle štiti od ozbiljnijih posledica, a koja čitaoce upućuje u ispravnost rasuđivanja. Surovi običaj bača poš u velikoj meri me je podsetio na balkanske virdžine. Tužno je sa kakvim se životnim okolnostima susreću žene u konzervativnim sredinama.

Kevsera Murić

Prosto se pitam kako su uspeli ovakvu knjigu opisati u par rečenica na poleđini nje same. Pokušam pronaći adekvatne opisne reči kojima bih dočarala pregršt emocija koja ova knjiga budi. Sa svakom stranicom živela sam sa Rahimom i Šekibom, posmatrala ih kao nemi saučesnjm koji je samo mogao roniti suze. Zaista predivna knjiga. I više od toga.

Biljana Aleksić

Za ovu knjigu, od mene maksimalna ocena! Gde su maramice kada su vam potrebne, koliko se samo isplakah! Nikakav komentar koji bih napisala, ne bi opisao ovu knjigu onako kako zaslužuje, nemam tu sposobnost, morate je iskusiti da biste razumeli značenje koje sadrži, stav koji zastupa, koliko me je snažno pogodila. Ovo je priča Rahime i Šakibe, dve neverovatne žene u borbi za slobodu, o ljubavi, strahu, ogromnim nepravdama, nadi, lutala sam rečenicu po rečenicu kroz dva života, strepela, doživela mirise, osetila ukuse, upoznala tradiciju, preživela emocije, i zaklopila poslednju stranicu puna novih informacija o meni stranoj kulturi i sve vreme se nadala da žene u Avganistanu danas žive barem malo bolje nego vekovima ranije. Nažalost, sve činjenice govore da to nije istina, strašno je znati da su nasilje i tuga koju ova knjiga nosi, zapravo stvarni, da su ovakve sudbine stvarne. Vrlo potresna knjiga i u toj dirljivosti predivna.