Isidora Ðolović

Kultni roman Alfreda Deblina nije bez razloga stekao i, tokom vremena dodatno potvrdio takav status. Uvodeći nas direktno u berlinsko podzemlje iz godina čuvene Vajmarske republike, ne samo što problematizuje pitanja mogućnosti čovekovog ponovnog integrisanja u društvo, zločina i kazne, krivice i iskupljenja - već i svim raspoloživim čulnim senzacijama dočarava polufantazmagorični-polunaturalistički, groteskni svet kojim se kreće Franc Biberkopf. Vešto se služeći tehnikom montaže, intertekstualnošću i intermedijalnošću, progovara glasovima radničke klase, marginalaca, ljudi rešenih da se u paklenom svetu izbore za svoje parčence (jedinog mogućeg) raja, ali istovremeno suočenih sa nizom prepreka, u velikoj meri uslovljenih samim istorijskim trenutkom. Dinamičan, zahtevan, nesvakidašnje skrojen, ovaj jedinstveni i dragoceni prikaz nemačke prestonice u prelomnom vremenu, očaraće vas svojom mračnom poezijom.

Marina Dj.

Mozda neki ljudi prosto u genima nose sa sobom nevolju. Mozda je sve samo splet nesrecnih okolnosti. Krenemo li jednom stazom bola i smrti, pitanje je koliko smo sposobni da se ponovo vratimo na pravi put. Nekad smo prosto maleri. Nekada je krivo stanje u drzavi, nekad los odgoj, teska proslost, ali nekad smo jedini krivci mi sami. Koliko je zapravo tesko ziveti kao „sav normalan svet“ objasnjava Alfred Deblin. Koliko je lako preci i ziveti sa one druge strane zakona, toliko je tesko vratiti se nazad.

Ivana Zajic

Možda je zatvorska ćelija mesto na kome možemo okajati svoje grehe, ali pitanje je koliko je surovom i izopačenom okruženju potrebno da nas sludi i ponovo povuče u zločin. Na berlinskim ulicama dugo se u međuratnom periodu provlačio talas kriminala, inflacije i nacizma. Devijantna ponašanja na ulicama velegrada sputavala su i one najpoštenije građane, a bivše zatvorenike i ubice primoravala da postanu povratnici.

Sanja

Roman u kome se prepliću fantastika i realnosti kroz sliku Berlina druge paralelne ličnosti romana pored glavnog lika. Čitajući roman uočavamao racionalnu i iracionalnu stranu ne samo Berlina već celokupne urbane civilizacije. Dok stranicu za stranicom prolazimo neprestano nas prati pitanje koliko neko može da se odupre zamkama poroka? Da li se odluka o poštenju doneta posle mučnih dana u zatvoru zbog ubistva devojke zbog ljubomore poštuje samo do trenutka dok ne upoznamo kriminalca, odnosno dok ne dođemo ponovo na korak do pakla... Između raja i pakla, linija je tanka...

Mirjana

A po knjizi je Fazbinder napravio najbolju tv seriju. Zaista je bilo uživanje gledati Franca Biberkopfa i njegovu Mici i upoznati Berlin u osvit nacizma. Berlin Alaksanderplac je sigurno nešto najbolje što je prikazivano na našoj tv. Seriju imam sačuvanu na diskovima.