Evgenija Anđelković

Andrić i hronika Beograda XX veka.Izvanredna kombinacija! Priča o gradu koji se razvija u skokovima,silovito,bez reda,gradu koji uvek prigrli svakog ko u u njega dođe.Priča o životu u tom gradu,životu koji je čudan i neobičan,često apsurdan,a uvek snažan i privlačan.Priča o ljudima koji žive u tom gradu u burnim i haotičnim vremenima,a svaki od njih ima neki neraščišćen odnos sa životom i pritom je život uvek njihov dužnik.Priča o stradanjima običnih ljudi,njihovom otporu svim nevoljama što ih snalaze,priča o ponosu i snazi malih ljudi što kao gorostasi izrastaju u prekretničkim vremenima... Jednom rečju,treba pročitati jer Andrić je uvek bio i ostao neponovljiv!

Tatjana Radosavljević*

Andric.. U srednjoj skoli je bio neka vrsta svetinje jer ga je profesorka srpskog jezika veoma cenila, u svakom delu je mogla da pronadje deo Andrica ali bukvalno.. Tada sam ga i ja zavolela, ne zasto sto je to bilo obavezno stivo za procitati vec zato sto se imalo sta procitati i zapamtiti i vracati se cesto raznim delima, citatima, mislima.. Veoma me je obradovalo sto ste poceli sa izdavanjem njegovih prica, cini mi se da je to zaista jedinstven poduhvat, za svaku pohvalu. A Beogradske price za preporuku, naravno!

Jovan Zivlak

Neko je jednom rekao, da rečenicu koju napiše Ivo Andrić želim d aposedujem. Šta drugo i reći, sjajan grad, sjajan pisac, ili bolje reći grad o kome će se uvek pisati i , pisac koji ti nikada ne dosadi.Posebno čitajte Beograđani koji se osećate, kao d avam došljaci uzimaju grad. Jer čitajući knjigu nikada, ali nikada ne biste pomislili da autor nije iz istog grada, jer ovakva hronika pisana lako i jasno, je u stvari sve ono što Beograd i Andrić jesu: prosto savršeni!!!