Evgenija Anđelković

Autobiografska proza prati odrastanje jedne devojčice, njena sećanja na detinjstvo i mladost. Bilo je to neko drugačije vreme kad su se ljudi više družili i posećivali. Kod Bronje se život uglavnom odvijao u kuhinji – tu su se smejali, svađali, plakali, učili. Po ustaljenom redu su uveče gledali TV program, na leto su odlazili na more u Rovinj. A onda su usledili gubici – obitelj je počela da joj se raspada poput zemlje u kojoj je živela. Nestajao je miran i običan, srećan život. Prvo je izgubila majku u tinejdžerskim godinama, pa je mlađi brat poginuo dok je planinario, a kasnije je i baka umrla. U međuvremenu se i Bronja razbolela od karcinoma Hočkina, sa tim se morala sama suočiti, boriti, nadati se uspehu. I uspela je da se izbori. Ostao je strah da se bolest ne ponovi… To je život, smesa lepih i tužnih trenutaka. Nekoga zapadne više jednih, drugoga onih drugih…Ali, život se nastavlja, takav kakav nam je dat, teče dalje i treba da ga živimo, najbolje što znamo.<br />

Branka

Početak knjige vas lagano uvodi u život glavne junakinje Bronje, sve je lagano, ali kako to u životu biva dogode se neočekivane tragedije....<br />Iskrena preporuka za ovu knjigu

Danijela T

Bronja živi sa roditeljima, bratom Rokom i Dadom u Vojkovoj. Detinjstvo joj je obeleženo sedamdesetim godinama u Jugoslaviji. Rođendani, letovanja u Rovinju, školski dani, porodična okupljanja, sve to ostaće zatureno u albumu fotografija koji je beležio srećne dane. Sve se menja onog trenutka kada se voljena majka Mita razboli. Dok bol obuzima njeno telo, kada i napusti svoju porodicu i voljenu decu, Bronja kroz svoje dnevničke zapise i unutrašnje misli živi sa majkom. Ali strah, bol, nedostajanje i tuga polako obuzimaju Bronju. Stežu je u onaj najopasniji zagrljaj, zagrljaj koji joj može oduzeti to malo duše koju je uvila u sećanja. Ovakve priče odlamaju delić srca i odnose ga nazad sa sobom u stranice knjige. Skupljajući deliće koje ostavljaju čitaoci izgrađuje se jedno novo srce koje tako snažno kuca. Istom jačinom kao i Bronjino srce. Bilo je neophodno da je pročitam za jedno veče, jer talasi emocija koji vas obuzmu bolje da vas preplave odjednom, nekad.

Nikola

Slazem se sa Aninim komentarom. Do neke 70 stranice mislio sam da odustanem jel je bila dosadna a posle sam je u dahu procitao

Ana

Pročitajte knjigu, molim vas! Prelepa, predivna...<br />Da sam ovaj opis pročitala, nikada je ne bih kupila. Mislila bih - pa verovatno nije dosadna, a možda ima i zanimiljivih delova.<br />Međutim, ja sam opis i preporuku za knjigu pročitala pre dve godine, u nekom sasvim drugom kontekstu, i na osnovu toga sam knjigu tražila i tražila, našla sam prevod na hrvatski (nisam imala strpljenja da čekam srpsko izdanje). A da nisam uspela da nađem, već sam bila odlučila da je uz Gugl prevodilac čitam na slovenačkom. Knjiga je VRH! Tako istinita, bolna, lepa, svevremena, vraća u detinjstvo na lep način, tužna i vesela, hrabra i utešna.