Baldasarovo putešestvije

Amin Maluf

Baldasarovo putešestvije

5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5

(6 recenzija)Ostavi komentar

O knjizi

Ono što je prisustvo te žene u meni stišalo, nije putena žeđ neumornog putnika, već moje izvorno očajanje. Rođen sam kao stranac, živeo sam kao stranac i umreću kao još veći stranac. Suviše sam gord da bih govorio o neprijateljstvu, o poniženjima, o srdžbi, o patnjama, ali umem prepoznati poglede i kretnje. Ima ženskih naručja koja su mesto izgnanstva i onih drugih, koja su rodni kraj." Otisnuvši se na put uoči 1666, godine Antihrista, pripovedač ove povesti, Baldasar Embrijako, Ðenovljanin sa Orijenta i trgovac retkostima, traga za jednom tajanstvenom knjigom koja navodno može doneti spas svetu u rasulu. Ali nesumnjivo traga i za onim što još može pružiti smisao njegovom sopstvenom životu. Tokom svog putešestvija, od Biblosa, preko Mediterana i dalje, Baldasar krstari zemljama u propasti, gradovima u plamenu, zajednicama u očekivanju čuda. Doživljava strah, prevaru i razočarenje; ali i ljubav, u trenutku kad joj se više nije nadao.

Detalji o proizvodu

Žanrovi:Istorijski, Putopisi

Format:13x20 cm

Broj strana:448

Pismo:Latinica

Povez:Mek

Godina izdanja:2004.

ISBN:978-86-7436-169-2

Prevodilac:Vesna Cakeljić

Komentari (6)

Prosečna Ocena

5.00

Jasmina Milovanović

3. 2. 2014.

Još jedno Malufovo delo sa takvom kombinacijom reči koja sve vreme tera čoveka da razmišlja i da se preispituje. Baldasar je protiv svoje volje krenuo za knjigom koja navodno sadrži ime Boga, ali put se pretvara u nešto mnogo ozbiljnije. Roman predstavljaju njegovi dnevnici, četiri sveske koje sticajem okolnosti ostaju širom Evrope uoči godine 1666, kao i tokom nje. Baldasar doživljava promene kao i gradovi kroz koje prolazi. Svet je u haosu: ratovi, savezi, lažni proroci,... A on je, opet, imao takvu sreću da je stekao prijatelja, doživeo ljubav i razočaranje i, konačno, našao se Đenovi, gradu u kome se začela njegova loza. Ispostaviće se da će tu i ostati. Treba pročitati Baldasarovo putešestvije, razmišljati sa njim, razgovarati, gledati njegovim očima i osluškivati ondašnji svet njegovim ušima...

Saša Žiža

3. 2. 2011.

Slazem se sa Danijelom, posle citanja knjige ostao sam tuzan, jer nema vise

Dejan Jocić

19. 1. 2011.

Kao i svaki Malufov roman koji sam čitao, „Baldasarovo putešestvije“ je sazdano promišljeno, prelepim jezikom (sve pohvale prevodiocu) i puno je života. Pisac nam maglovite predele prošlosti prikazuje na tako vešt način, da možete da pomislite kako poseduje vremensku mašinu pomoću koje sakuplja neophodne informacije. Ambijent i vreme priče (1666. godina) samo su naizgled u prvom planu. To je samo okvir za priču o borbi pojedinca sa praznoverjem društva i sopstvenim avetima. Na samom kraju je možda malo zbrzana priča, ali opšti utisak je da je ovo remek delo.

Vlajko Berić

8. 3. 2010.

Roman o putovanju, zaljubljivanju u pogrešnu ženu na baš tom istom putovanju...Nesretna ljubav koja navodi čovjeka da u svoj zagrljaj u jednoj strastvenoj noći uzme drugu ženu...sve ove stvari i jos mnogo njih ovu knjigu za mene su je učinili savršenom....Preporučujem je svim čitaocima koji su zaljubljeni, koji potajno vole a i onima koji su nekad doživjeli zabranjenu ljubav.....

Mirjana Preković

17. 9. 2008.

Putešestvije...priča o potrazi za smislom života..ljubavi.. Priča koja nas vraća na početak..Podseća da se treba osvrnuti oko sebe jer ono sto tražimo i želimo mozda već imamo ili nam je na domak ruke.

Prikazi (1)

29. 1. 2024.

Amin Maluf na čelu Francuske akademije koju je naslikao u „Fotelji na Seni“

Cena:

899,00RSD

Ovaj artikal trenutno nije dostupan.

Besplatna dostava za porudžbine iznad 3.000 RSD

Amin Maluf

Amin Maluf je francuski pisac libanskog porekla, rođen 1949. u Bejrutu, u porodici melkitske hrišćanske manjine u Libanu. Studirao je sociologiju i ekonomiju, bio je u svojoj zemlji novinar i ratni reporter, a 1977. emigrirao je s porodicom u Pariz ne želeći da učestvuje u libanskom građanskom ratu. Nastavio je neko vreme da se bavi novinarskim poslom da bi se ubrzo posvetio književnosti pišući na izvrsnom francuskom, koji mu nije maternji jezik. Dobar deo godine provodi u stvaralačkoj izolaciji u svojoj kući na ostrvu Re, na Atlantiku. Postigao je veliki svetski uspeh istorijskim esejom Krstaški ratovi u očima Arapa (1983), koji su ponovili romani: Leon Afrikanac (1986), Samarkand (1988), Vrtovi svetlosti (1991), Prvi vek posle Beatrise (1992), Baldasarovo putešestvije (2000), Dezorijentisani (2012), a naročito slavni esej Ubilački identiteti (1998), preveden na pedesetak jezika. Autor je i žanrovski neodredivih knjiga Porekla (2004) i Fotelja na Seni (2016), kao i operskih libreta Ljubav izdaleka (2001), Adrijana Mater (2004) i drugih. Za roman Taniosova stena (1993) dobio je Gonkurovu nagradu, najveće francusko književno priznanje, a bestseler Levantski đerdan (1996) preneo je na film režiser Atik Rahimi 2015. godine. Dobio je niz drugih priznanja i nagrada: za esej Poremećenost sveta (2009) nagradu „Knjiga i prava čoveka“, za Brodolom civilizacija (2019) nagradu „Danas“ itd. Najveće priznanje doživeo je izborom u Francusku akademiju 2011. godine, među „40 besmrtnika“, gde je nasledio fotelju Kloda Levi-Strosa. Posmatrač i tumač svoga vremena, Amin Maluf uspeva svojim delima u duhu tolerancije i humanističkih principa da izgradi mostove između različitih civilizacija i kultura.

Više o Autoru