Tonči Troskot

Povod za ovaj komentar je NIN-ova nagrada za 2016. "Andjeo atentata" ("Tabloid") i slavodobitnik, Velikicev "Islednik", u mojoj su biblioteci i procitani znatno pre odluke NIN-ovog zirija. Dva dela i dva pisca bitno razlicite provincijencije. Ne mogu se porediti sem po snazi dozivljaja na citaoca. A tu Basara nema premca. Ovo je knjiga koju treba imati. Cesto joj se vracam kao i nekim novijim Basarinim delima ("Pocetak bune protiv dahija", "Dugovecnost", "Sveta mast"....) Opet i opet nam Basara salje poruku da sve sto dodje do nas podvrgnemo sumnji, da nista nije onako kako nam se cini ili kako je neko nekada napisao. Ferdinand, kroz neverovatnu visprenost, duhovitost ali i smrtnu ozbiljnost, objasnjava istoriju i svet i polako nas osvaja. Tako junak, suprotno oficijelnoj istoriji nasoj koja ga vidi kao tlacitelja, postaje barem simpatica. Sjajna knjiga. Kupite i citajte iznova i iznova.

Душан Милијић

Да ли би било боље да се ниједна револуција није десила и да култура није продрла у народне масе? Није ли јеврејском народу више значио антисемитизам од филосемитизма? Ово су само нека од питања на која Басарин јунак Фердинанд има јасне одговоре. Не морамо бити у свему сагласни са ставовима несуђеног монарха и деспота, али морамо признати да је српски писац Басара успео оно што многим европејским ревизионистима није пошло за руком: да од Фердинанда направе занимљив лик, који ће као такав бити драг чак и Принциповим поштоваоцима. Фердинанд ће и тим читаоцима бити занимљив отприлике онако како знају да нам буду симпатични зликовци у цртаћима. Јер Фердинанд не крије своје ставове и поноси се својим империјалистичким идејама, а баш та искреност ће код читалаца наићи на разумевање. Ово, разуме се, није историјски роман, а писац је јасно ставио поднаслов ТАБЛОИД. Кад се даје интервју за таблоид, нормално је да се неки догађаји тумбе окрену и да се, често злонамерно, сагледају из другог угла.

ALeksandar K.

Umesto da se Basara podstiče da piše još više,neki kritičari smatraju da je hiperproduktivan.Voleo bih da Bas piše dve knjige godišnje,a ne jednu u dve godine.Sjajan roman!