Radoslav Mandić

Aleksandar-veliki voskovođa. Aleksandar-veliki vladar. Aleksandar- Bog. Tako su ga videli njegovi savremenici ali posle 24 veka sa ove vremenske distance kako ga vidi današnji čovek? Kao surovog, kao moćnog, kao čoveka zaštićenog velikom vojskom koji je na osnovu taktike, ratne veštine i strategije pobeđivao daleko brojnije vojske. Svako ga vidi na svoj način i ocenjuje njegova dela na osnovu svojih zapažanja, ali Presfild ga u svom romanu prikazuje kao osobu od krvi i mesa koja poput svih ljudi ima svoje strahove i mane, vrline, svetle i tamne strane, jer niko nije savršen pa ni taj čovek koji je živeo tako davno u vremenu kada je mač bio zakon i kada su odluke koje je donosio bile ništa lakše nego odluke nekih savremenijih vladara. Mora se priznati da je Presfild na sjajan način opisao ovo krvavo putovanje jednog od najvećih ratnika svih vremena i da je na nista manje briljantniji način uspeo da dočara čitaocima kako se Aleksandar osećao na tom putovanju. Njegovi trenuci besa i očaja, radosti i zadovoljstva pokazuju da je to bio čovek ali ne obican, već čovek koji je rečima uspeo da nagovori hiljade ljudi da ga prate i učestvuju u stvaranju istorije.

Mirko Kerkez*

Jos jedan u nizu jako dobrih Presfildovih romana, veličanstvena pripovest o Aleksandru Makedonskom. Način na koji je Presfild pokušao da nam dočara Aleksandra je malo blag i prikazuje ga kao jako razumnog i blagog samosvesnog čoveka, možda previše blagog za ono vreme! Da me neshvatite pogrešno jer je Aleksandar prikazan i u grubom svetlu ali nekako čitalac ima osecaj da je možda malo previše ulepšana ličnost Aleksandra! Pošto je Presfild postavio jako visok standard sa Ognjenom Kapiljom koja je inace njegov neprevaziđeni roman, Vrline rata iako maestralno napisane nisu na tom nivou!! Knjigu svakako vredi pročitati i preporučio bi je svima jer način na koji Presfild ume da čoveku dočara prošlo vreme je jedinstven!