Ivana V

Prošlost, sadašnjost i budućnost. Pojmovi koji se neprestano vrte u ovom romanu sa razlogom. Imam utisak da što više vreme odmiče, ova knjiga dobija sve više na značaju. Dosta je zastrašujuće uopšte razmišljati o tome koliko je neophodno stalno biti na nekom oprezu, kolikogod to dramatično ili paničarski zvučalo. Distopija, u nekom ranijem periodu možda fantastika ili drama, sami procenite gde bi se najviše moglo kategorizovati. ,,Za koga, zapitao se on najednom, uopšte piše taj dnevnik? Za budućnost, za nerođene. Njegov um je na trenutak nastavio da se bavi sumnjivim datumom na stranici, a onda se naglo setio reči iz novogovora: dvomisao. Prvi put mu je sinulo koliko je krupno ovo čega se latio. Kako se komunicira sa budućnošću? To je po prirodi stvari nemoguće. Ili će budućnost podsećati na sadašnjost, u kom slučaju ga neće slušati: ili će biti drugačija, pa će njegove nevolje biti besmislene."

Olga

,,Bilo je neobično što se ne samo činilo da je izgubio sposobnost da se izrazi već je čak i zaboravio šta je prvobitno nameravao da kaže. Nedeljama se već pripremao za ovaj trenutak i nijednom mu nije palo na pamet da će mu trebati bilo šta osim hrabrosti. Samo pisanje bilo bi lako." Novo izdanje neprevaziđenog romana Džordža Orvela. Distopijski roman koji bi trebalo pročitati. Knjiga koja se pojavila još krajem 40-ih godina. Knjiga koja nam napominje da bi trebalo da budemo uvek na oprezu. Nekada pomislimo da previše paničimo. Ali da li je zaista tako? Nikada ne možemo da znamo šta donosi sutra, što je zastrašujuće ali je tako. Svakako jedna od knjiga koje bi trebalo da se nađu na policama.