Autobiografija predsednika „Delte“ Miroslava Miškovića, „Ja, tajkun“, postala je bestseler. Pred prepunom velikom salom Kongresnog centra Novosadskog sajma o knjizi su govorili direktor izdavačke kuće Laguna Dejan Papić, novinar, scenarista i marketinški stručnjak Voja Žanetić, ekonomski analitičar Miša Brkić i autor knjige Miroslav Mišković. Odlomke knjige čitao je glumac Tihomir Stanić.
Miroslav Mišković se poslednjih skoro 30 godina vrlo malo pojavljivao u javnosti. Najveći biznismen Srbije s kraja 20. i početka 21. veka napisao je bestseler kojim čitaoca intrigantno vodi kroz meandre svog životnog i poslovnog puta. Ona pruža celovit pogled srpskog preduzetnika na istorijat nesporazuma između države i njenih biznismena, na mentalitet srpskog političara i radnika, na ekonomsku prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije i regiona. Knjiga se u izdanju Lagune pojavila sredinom aprila. Prvi tiraž od 12.000 primeraka prodat je u rekordnom roku, a u knjižarama se trenutno nalazi drugo izdanje knjige.
„Poziv Miroslava Miškovića bio je poziv koji se ne odbija. Uporedio bih tu situaciju recimo s onom u kojoj bi se našao ugledni novinar koji od Bele kuće dobija poziv da neposredno prati susret Trampa i Kima i izveštava o tom istorijskom samitu. Našoj kući se obratio čovek koji je već više decenija najuspešniji privrednik u zemlji, toliko napadan i kontroverzan po svemu onome što pišu tabloidi, a da sam nikada nije stao u svoju odbranu, dozvoljavajući da sve to prolazi bez njegovog jasnog odgovora. Kada čujete da on želi da ispriča svoju verziju priče, onda vi samo možete da budete radosni, ponosni i da se ozbiljno prihvatite tog zadatka. Mi smo tako i pristupili poslu i sa autorom uspostavili saradnju na obostrano zadovoljstvo. Uz ozbiljan rad na knjizi došli smo do štiva koje se čita kao najzanimljiviji triler, ali i kao veoma koristan ekonomski priručnik“, rekao je Dejan Papić i dodao da je „knjiga na dobrom putu da postane bestseler godine u Laguni“.
O knjizi „Ja, tajkun“ govorio je i novinar Voja Žanetić koji Miškovića poznaje više od dvadeset godina. On ovu knjigu doživljava kao sabotažu kolektivizma, kao knjigu o igri sticanja kapitala u balkanskoj tranziciji, o igri saznanja, ali kao i veliko svedočanstvo o presudnim događajima, o jednom suđenju, o boravku u zatvoru, iz ugla otetog i suđenog i zatvorenog. „Jedna od najvećih vrednosti ove knjige je to što je Mišković uspeo da je napiše na način koji ga ne čini žrtvom već je knjiga napisana hladne glave i faktografski. U ovoj knjizi je od političara jedino Zoran Đinđić dobar lik. Iako svi mi to znamo da je tako bilo, dragoceno je da to čujemo i od ovakvog svedoka. Znate onu čestu uzrečicu u našem narodu: ’Ti ćeš da mi kažeš.’ E, upravo je ta rečenica najtemeljniji razlog zašto ovu knjigu treba čitati. Reći ću zato sada: 'Da, on će da ti kaže'“, rekao je Žanetić. „Za razliku od dosad poznate situacije u kojoj se saznavalo šta Mišković radi, sada može da se sazna i šta Mišković misli.“
Ekonomski analitičar i novinar Miša Brkić vodio je javni intervju sa Miroslavom Miškovićem na promociji u Novom Sadu. „O Miroslavu Miškoviću najčešće govorimo kao o uspešnom biznismenu i čoveku koji je stvorio poslovnu imperiju, ali čak i kada je knjiga objavljena, mada u knjizi ima toga, promiče nam da su sastavni deo biznisa i promašaji, propusti, greške, a to prilično košta.“
„Sve je u znanju. Suština ove knjige je da je znanje osnov svakog uspeha“, rekao je Mišković i dodao da je knjigu napisao da bi izneo svoje stavove, ali da je „osnovni razlog to što su sve događaje i moje poslovanje pratile tabloidne novine, ako mogu da se nazovu uopšte novinama. Pomislio sam: da nema ove knjige, i da neko uzme za jedno 30 ili 50 godina da istražuje, imaće samo gomilu laži o svemu. Napisao sam je da bi ostao trag o tome kako je zaista bilo.“
Mišković je, odgovarajući na pitanja, govorio i o tome da je u knjizi pisao i o neuspesima. Jednim od najvećih neuspeha smatra to što nije ostvaren projekat „Herkul“: sjedinjavanje trgovinskih lanaca „Delte“, „Merkatora“ i „Agrokora“ u jedinstvenu regionalnu kompaniju. Govorio je o moći znanja, o studijama ekonomije, specijalizaciji za devizno poslovanje u Dubrovniku, koje smatra za svoje buduće poslovanje značajnijim i od obrazovanja koje je stekao na fakultetu, kako je sa 43 godine otišao sa državnih funkcija i „otisnuo“ se u vode privatnog preduzetništva.
„Nije bilo lako, doveo sam tada, početkom 90-tih, porodicu u Beograd, odbio, jer sam video kuda vodi taj voz, sve ponude koje mi je Milošević nudio, a bilo mu je veoma stalo da budem njegov saradnik. Ja sam zaista želeo da se oprobam u biznisu. Počeo sam sa četiri pripravnika. A danas, kada pitam neke političare šta će da rade ako ne pređu cenzus, oni su prvo uvereni da će proći cenzus, a kad ih ja ponovo pitam: 'Ali šta ćete ako ipak ne uspete?', uvek mi odgovaraju ovako: 'Pa baviću se nekim biznisom'. Ne shvataju oni koliko je znanja za to potrebno. A u znanju je sve, znanje je preduslov da se bavite ovom najtežom delatnosti.“
Na promociji nije bilo ni pitanja ni odgovora koji nisu bili zanimljivi. Takvo je bilo i pitanje Miše Brkića o tome koliki je honorar dobio autor knjige. Uz smeh, Mišković je odgovorio da je honorar tražio i dobio u naturi – u knjigama.
Na kraju, a to je napisao i u knjizi, Mišković je rekao da život vidi kao „sprint na duge staze“ i da ga treba živeti bez zastajanja.
„Poziv Miroslava Miškovića bio je poziv koji se ne odbija. Uporedio bih tu situaciju recimo s onom u kojoj bi se našao ugledni novinar koji od Bele kuće dobija poziv da neposredno prati susret Trampa i Kima i izveštava o tom istorijskom samitu. Našoj kući se obratio čovek koji je već više decenija najuspešniji privrednik u zemlji, toliko napadan i kontroverzan po svemu onome što pišu tabloidi, a da sam nikada nije stao u svoju odbranu, dozvoljavajući da sve to prolazi bez njegovog jasnog odgovora. Kada čujete da on želi da ispriča svoju verziju priče, onda vi samo možete da budete radosni, ponosni i da se ozbiljno prihvatite tog zadatka. Mi smo tako i pristupili poslu i sa autorom uspostavili saradnju na obostrano zadovoljstvo. Uz ozbiljan rad na knjizi došli smo do štiva koje se čita kao najzanimljiviji triler, ali i kao veoma koristan ekonomski priručnik“, rekao je Dejan Papić i dodao da je „knjiga na dobrom putu da postane bestseler godine u Laguni“.
O knjizi „Ja, tajkun“ govorio je i novinar Voja Žanetić koji Miškovića poznaje više od dvadeset godina. On ovu knjigu doživljava kao sabotažu kolektivizma, kao knjigu o igri sticanja kapitala u balkanskoj tranziciji, o igri saznanja, ali kao i veliko svedočanstvo o presudnim događajima, o jednom suđenju, o boravku u zatvoru, iz ugla otetog i suđenog i zatvorenog. „Jedna od najvećih vrednosti ove knjige je to što je Mišković uspeo da je napiše na način koji ga ne čini žrtvom već je knjiga napisana hladne glave i faktografski. U ovoj knjizi je od političara jedino Zoran Đinđić dobar lik. Iako svi mi to znamo da je tako bilo, dragoceno je da to čujemo i od ovakvog svedoka. Znate onu čestu uzrečicu u našem narodu: ’Ti ćeš da mi kažeš.’ E, upravo je ta rečenica najtemeljniji razlog zašto ovu knjigu treba čitati. Reći ću zato sada: 'Da, on će da ti kaže'“, rekao je Žanetić. „Za razliku od dosad poznate situacije u kojoj se saznavalo šta Mišković radi, sada može da se sazna i šta Mišković misli.“
Ekonomski analitičar i novinar Miša Brkić vodio je javni intervju sa Miroslavom Miškovićem na promociji u Novom Sadu. „O Miroslavu Miškoviću najčešće govorimo kao o uspešnom biznismenu i čoveku koji je stvorio poslovnu imperiju, ali čak i kada je knjiga objavljena, mada u knjizi ima toga, promiče nam da su sastavni deo biznisa i promašaji, propusti, greške, a to prilično košta.“
„Sve je u znanju. Suština ove knjige je da je znanje osnov svakog uspeha“, rekao je Mišković i dodao da je knjigu napisao da bi izneo svoje stavove, ali da je „osnovni razlog to što su sve događaje i moje poslovanje pratile tabloidne novine, ako mogu da se nazovu uopšte novinama. Pomislio sam: da nema ove knjige, i da neko uzme za jedno 30 ili 50 godina da istražuje, imaće samo gomilu laži o svemu. Napisao sam je da bi ostao trag o tome kako je zaista bilo.“
Mišković je, odgovarajući na pitanja, govorio i o tome da je u knjizi pisao i o neuspesima. Jednim od najvećih neuspeha smatra to što nije ostvaren projekat „Herkul“: sjedinjavanje trgovinskih lanaca „Delte“, „Merkatora“ i „Agrokora“ u jedinstvenu regionalnu kompaniju. Govorio je o moći znanja, o studijama ekonomije, specijalizaciji za devizno poslovanje u Dubrovniku, koje smatra za svoje buduće poslovanje značajnijim i od obrazovanja koje je stekao na fakultetu, kako je sa 43 godine otišao sa državnih funkcija i „otisnuo“ se u vode privatnog preduzetništva.
„Nije bilo lako, doveo sam tada, početkom 90-tih, porodicu u Beograd, odbio, jer sam video kuda vodi taj voz, sve ponude koje mi je Milošević nudio, a bilo mu je veoma stalo da budem njegov saradnik. Ja sam zaista želeo da se oprobam u biznisu. Počeo sam sa četiri pripravnika. A danas, kada pitam neke političare šta će da rade ako ne pređu cenzus, oni su prvo uvereni da će proći cenzus, a kad ih ja ponovo pitam: 'Ali šta ćete ako ipak ne uspete?', uvek mi odgovaraju ovako: 'Pa baviću se nekim biznisom'. Ne shvataju oni koliko je znanja za to potrebno. A u znanju je sve, znanje je preduslov da se bavite ovom najtežom delatnosti.“
Na promociji nije bilo ni pitanja ni odgovora koji nisu bili zanimljivi. Takvo je bilo i pitanje Miše Brkića o tome koliki je honorar dobio autor knjige. Uz smeh, Mišković je odgovorio da je honorar tražio i dobio u naturi – u knjigama.
Na kraju, a to je napisao i u knjizi, Mišković je rekao da život vidi kao „sprint na duge staze“ i da ga treba živeti bez zastajanja.
1/19
