Životni stil bogatih i slavnih Azijaca
Kevin Kvan nije tamo gde biste očekivali Njujorčanina, autora bestselera. „Uzeo sam kraći odmor pre nego što se upustim u ludilo tromesečne turneje“, govori nam autor sa nepoznate lokacije na jugozapadu, daleko od Menhetna. „Pomislio sam da bi bilo dobro da neko vreme gledam zečeve u polju.“
U pitanju je promotivna turneja „Bogatstva na kineski način“, nastavka proslavljenog debitantskog romana „Suludo bogati Azijci“. U novom romanu se srećemo opet sa nekoliko poznatih lica kada se prizemna Rejčel Ču udaje za profesora Nikolasa Janga koji se odrekao nasledstva da bi bio sa njom. Rejčel je odrasla ne znajući ko joj je otac, ali nakon otkrića o kome se radi, seda u prvi avion i odlazi u Kinu da ga upozna. Ništa nije moglo da je pripremi za kulturu „na kineski način“ u kojoj eksplozivna ekonomija omogućava multimilijarderima da gledaju s visine na milijardere.
Kvan, koji je odrastao u bogatoj porodici u Singapuru pre nego što se preselio u SAD kada mu je bilo 11 godina, obojio je romane sopstvenim iskustvima.
„Odrastao sam u porodici koja pripada bogatašima starog sveta“, rekao nam je. „Nisam toga bio svestan sve dok nisam iskoračio iz svog okruženja. Odlazili smo u kuće u kojima se nalaze bazeni sa ajkulama. To je svet prepun sopstvenih disfunkcionalosti.“
Kvan insistira na tome da neverovatno bogatstvo koje opisuje u drugom delu – članovi visokog društva koriste privatne avione u kojima su jezerca sa koi ribama ili troše 200 miliona dolara na jedno umetničko delo –zasnovano je na stvarnom svetu.
„Na mnoge načine je čak i ublaženo. Urednik je morao da uskače sa komentarima da se neke stvari graniče sa fantastikom. Kao da sam pisao ’Igru prestola’. Istina je daleko fascinantnija od onoga što bih mogao da izmislim. Na primer, mnogi bogati Kinezi uvoze preskupe trkačke automobile i ginu u užasnim nesrećama.“
Ova istina poslužila je kao inspiracija za lik Karltona, sina Baoa Gaolijanga, koji je ugledni političar i naslednik farmaceutskog bogatstva. Kada Karlton slupa svoj auto u Londonu, njegova majka Bao Šaojen brzo dolazi da prikrije smrt devojke na suvozačevom mestu i – što je još važnije za nju – obezbedi sinu najbolje plastične hirurge. Ovo je porodica u koju dospeva Rejčel nakon saznanja da joj je Bao Gaolijang otac. Uprkos različitom odrastanju, Rejčel i Karlton uspostavljaju neočekivano prijateljstvo, ali Bao Šaojen odbija da prizna muževu vanbračnu kćer za koju misli da će naneti napopravljivu štetu porodičnoj reputaciji.
„Bogatstvo na kineski način“ je izuzetno zabavan roman prepun živopisno oslikanih likova i mesta. A bila je zabavna i za pisanje kako kaže Kvan. „Kod mnogih delova koje sam napisao sam se smejao naglas“, kaže autor. „Mnogo sam se zabavljao putujući i tokom istraživanja ovog sveta. Želeo sam da ubacim neke trenutke ozbiljnosti, ali sam ih balansirao sa zabavom. Ipak ovo nije epizoda Oprine emisije.“
Kvan je putovao u Kinu kako bi se pripremio za pisanje nastavka i iznova se iznenađivao stvarima koje je otkrivao pri svakom odlasku. „Svaki put kada odem, imam utisak da se sve promenilo“, rekao je. „Svaki put se oduševim. Kinezi se tamo mnogo razlikuju od američkih Azijaca. Ovde su kultura i tradicije netaknuti, poput hrane i festivala, dok je u Kini Kulturna revolucija na mnogo načina gotovo zbrisala kinesku kulturu. Upoznavao sam mlade Kineze i nisu umeli da mi objasne koren svog sistema verovanja – izbrisan im je iz sećanja što je na neki način oslobađajuće.“
Rezultat je plejada likova koji su izuzetno uverljivi i ljudski. Ali čak i sa tako detaljnim istraživanjem, Kvan kaže da je pisanje nastavka romana koji je toliko dobro prošao bio složen proces. „Veoma sam se lomio da li uopšte da pišem drugu knjigu. Za mene je način na koji sam završio prvu knjigu savršen. Neki su se sa time složili, a naravno čuo sam i primedbe onih koji nisu.“
Među onima koji tvrde da nemaju mišljenje o njegovim knjigama ima nekoliko članova njegove porodice. „Mnogi članovi moje porodice tvrde da nisu pročitali nijednu moju knjigu. Moguće je da je tako. Previše su zauzeti negovanjem svog bogatstva. Ima takođe i mnogo mojih rođaka kojima se dopala knjiga jer je razumeju, iz tog su sveta.“
Izvor: bookpage.com
Prevod: Dragan Matković
Kvan, koji je odrastao u bogatoj porodici u Singapuru pre nego što se preselio u SAD kada mu je bilo 11 godina, obojio je romane sopstvenim iskustvima.
„Odrastao sam u porodici koja pripada bogatašima starog sveta“, rekao nam je. „Nisam toga bio svestan sve dok nisam iskoračio iz svog okruženja. Odlazili smo u kuće u kojima se nalaze bazeni sa ajkulama. To je svet prepun sopstvenih disfunkcionalosti.“
Kvan insistira na tome da neverovatno bogatstvo koje opisuje u drugom delu – članovi visokog društva koriste privatne avione u kojima su jezerca sa koi ribama ili troše 200 miliona dolara na jedno umetničko delo –zasnovano je na stvarnom svetu.
„Na mnoge načine je čak i ublaženo. Urednik je morao da uskače sa komentarima da se neke stvari graniče sa fantastikom. Kao da sam pisao ’Igru prestola’. Istina je daleko fascinantnija od onoga što bih mogao da izmislim. Na primer, mnogi bogati Kinezi uvoze preskupe trkačke automobile i ginu u užasnim nesrećama.“
Ova istina poslužila je kao inspiracija za lik Karltona, sina Baoa Gaolijanga, koji je ugledni političar i naslednik farmaceutskog bogatstva. Kada Karlton slupa svoj auto u Londonu, njegova majka Bao Šaojen brzo dolazi da prikrije smrt devojke na suvozačevom mestu i – što je još važnije za nju – obezbedi sinu najbolje plastične hirurge. Ovo je porodica u koju dospeva Rejčel nakon saznanja da joj je Bao Gaolijang otac. Uprkos različitom odrastanju, Rejčel i Karlton uspostavljaju neočekivano prijateljstvo, ali Bao Šaojen odbija da prizna muževu vanbračnu kćer za koju misli da će naneti napopravljivu štetu porodičnoj reputaciji.
„Bogatstvo na kineski način“ je izuzetno zabavan roman prepun živopisno oslikanih likova i mesta. A bila je zabavna i za pisanje kako kaže Kvan. „Kod mnogih delova koje sam napisao sam se smejao naglas“, kaže autor. „Mnogo sam se zabavljao putujući i tokom istraživanja ovog sveta. Želeo sam da ubacim neke trenutke ozbiljnosti, ali sam ih balansirao sa zabavom. Ipak ovo nije epizoda Oprine emisije.“
Kvan je putovao u Kinu kako bi se pripremio za pisanje nastavka i iznova se iznenađivao stvarima koje je otkrivao pri svakom odlasku. „Svaki put kada odem, imam utisak da se sve promenilo“, rekao je. „Svaki put se oduševim. Kinezi se tamo mnogo razlikuju od američkih Azijaca. Ovde su kultura i tradicije netaknuti, poput hrane i festivala, dok je u Kini Kulturna revolucija na mnogo načina gotovo zbrisala kinesku kulturu. Upoznavao sam mlade Kineze i nisu umeli da mi objasne koren svog sistema verovanja – izbrisan im je iz sećanja što je na neki način oslobađajuće.“
Rezultat je plejada likova koji su izuzetno uverljivi i ljudski. Ali čak i sa tako detaljnim istraživanjem, Kvan kaže da je pisanje nastavka romana koji je toliko dobro prošao bio složen proces. „Veoma sam se lomio da li uopšte da pišem drugu knjigu. Za mene je način na koji sam završio prvu knjigu savršen. Neki su se sa time složili, a naravno čuo sam i primedbe onih koji nisu.“
Među onima koji tvrde da nemaju mišljenje o njegovim knjigama ima nekoliko članova njegove porodice. „Mnogi članovi moje porodice tvrde da nisu pročitali nijednu moju knjigu. Moguće je da je tako. Previše su zauzeti negovanjem svog bogatstva. Ima takođe i mnogo mojih rođaka kojima se dopala knjiga jer je razumeju, iz tog su sveta.“
Izvor: bookpage.com
Prevod: Dragan Matković
