„Život u porodici“ govori o građenju roditeljskog autoriteta
Jesper Jul je napisao veliki broj knjiga o vaspitanju u porodici, radu sa decom, kao i generalno o vezama. U ovoj knjizi Jul govori o četiri vrednosti koje se odnose na decu i partnera, ali su to dobre smernice za svaku vezu. „Vrednosti nisu isto što i ciljevi“, precizira Jul u uvodu knjige. „One postoje nezavisno od ciljeva i pre bi se moglo reći da opisuju put do njih i kvalitet putovanja.“
Poput svih dobrih knjiga, koncept ima smisla i predstavljen je tako jasno da ga je teško zaboraviti.
„Tradicionalna uža porodica, sa svojom krutom podelom uloga i obećanjem 'dok nas smrt ne rastavi' prilikom sklapanja braka, doživela je slom još za vreme prošle generacije“, piše autor.
„Roditelji su uvek bili nesigurni. Razlika u odnosu na pređašnja vremena leži možda u tome što današnji roditelji tu nesigurnost izražavaju sa zadivljujućom otvorenošću“, iznosi autor. On smatra da su vremena u kojima je „neko“ zna „šta tačno“ treba uraditi ostala iza nas. Roditelji su prinuđeni da traže savet, koji često nije jednoglasan, ali sumnja ostaje. „Ponižavajuće je i naporno osećati neprestanu nesigurnost, a ona ostavlja i traga u odnosima između roditelja i dece. Uprkos tome, ova nesigurnost je karakteristična za ponašanje sve većeg broja roditelja. Oni žive, da tako kažemo, od sukoba do sukoba i očekuju rešenja koja su tačno prilagođena konkretnim problemima, npr. problemu s odlaskom na spavanje, poremećajima u ishrani, jutarnjim svađama, umoru od škole, zloupotrebi alkohola itd. Paušalnih rešenja, međutim, nema! Ali postoje viši principi i vrednosti koji nam pomažu da pronađemo individualna rešenja“, kaže Jul.
Prema autorovom mišljenju, roditeljski autoritet nikada ne bi trebalo da bude izgovor da se prema deci odnosimo sa nepoštovanjem i da im ne pružamo jednaku pažnju, čak i ako se njima ne može pripisati ista odgovornost kao i odraslima. Ovo zasigurno ne potpada pod tradicionalan pristup vaspitanja dece i više je metod zasnovan na dijalogu. To znači da prema deci treba da se odnosimo sa jednakim dostojanstvom, ali ne znači da treba ispunjavati sve njihove zahteve.
I dok je nepopustljiv u tome da se dečje potrebe moraju ispunjavati koliko je to moguće, Jesper Jul jasno postavlja razliku između potreba i želja. Deca izražavaju svoje želje, a odgovornost je roditelja da im daju ono što im je potrebno, pre nego da poput robova ispunjavaju svaki zahtev deteta, što vrlo brzo remeti porodičnu ravnotežu.
Ova knjiga je izuzetno korisna i predstavlja savršen uvod u ostale Julove knjige jer rezimira njegove glavne koncepte i argumente.
Poput svih dobrih knjiga, koncept ima smisla i predstavljen je tako jasno da ga je teško zaboraviti.
„Tradicionalna uža porodica, sa svojom krutom podelom uloga i obećanjem 'dok nas smrt ne rastavi' prilikom sklapanja braka, doživela je slom još za vreme prošle generacije“, piše autor.
„Roditelji su uvek bili nesigurni. Razlika u odnosu na pređašnja vremena leži možda u tome što današnji roditelji tu nesigurnost izražavaju sa zadivljujućom otvorenošću“, iznosi autor. On smatra da su vremena u kojima je „neko“ zna „šta tačno“ treba uraditi ostala iza nas. Roditelji su prinuđeni da traže savet, koji često nije jednoglasan, ali sumnja ostaje. „Ponižavajuće je i naporno osećati neprestanu nesigurnost, a ona ostavlja i traga u odnosima između roditelja i dece. Uprkos tome, ova nesigurnost je karakteristična za ponašanje sve većeg broja roditelja. Oni žive, da tako kažemo, od sukoba do sukoba i očekuju rešenja koja su tačno prilagođena konkretnim problemima, npr. problemu s odlaskom na spavanje, poremećajima u ishrani, jutarnjim svađama, umoru od škole, zloupotrebi alkohola itd. Paušalnih rešenja, međutim, nema! Ali postoje viši principi i vrednosti koji nam pomažu da pronađemo individualna rešenja“, kaže Jul.
Prema autorovom mišljenju, roditeljski autoritet nikada ne bi trebalo da bude izgovor da se prema deci odnosimo sa nepoštovanjem i da im ne pružamo jednaku pažnju, čak i ako se njima ne može pripisati ista odgovornost kao i odraslima. Ovo zasigurno ne potpada pod tradicionalan pristup vaspitanja dece i više je metod zasnovan na dijalogu. To znači da prema deci treba da se odnosimo sa jednakim dostojanstvom, ali ne znači da treba ispunjavati sve njihove zahteve.
I dok je nepopustljiv u tome da se dečje potrebe moraju ispunjavati koliko je to moguće, Jesper Jul jasno postavlja razliku između potreba i želja. Deca izražavaju svoje želje, a odgovornost je roditelja da im daju ono što im je potrebno, pre nego da poput robova ispunjavaju svaki zahtev deteta, što vrlo brzo remeti porodičnu ravnotežu.
Ova knjiga je izuzetno korisna i predstavlja savršen uvod u ostale Julove knjige jer rezimira njegove glavne koncepte i argumente.
