U knjižari Delfi SKC u utorak 22. marta predstavljen je roman prvenac Jovana Ristića „Poplavljeni um“, dinamični, vrhunski psiho triler, roman koji preko svojih odlično prikazanih likova pogađa svaku našu misao o teorijama zavere, ali obuhvata i kolektivnu psihu društva u kojem živimo.
U razgovoru su pored autora učestvovali i dr Srđa Janković, imunolog, Mladen Đorđević, reditelj i scenarista, i Zoran Penevski, urednik izdanja.
Reagujući na urgentni poziv sa jedne Fejsbuk stranice, četvoro Beograđana kreće da potvrdi postojanje HAARP-a, navodnog klimatskog oružja kojim Amerikanci i NATO razaraju Srbiju. Međutim, ovaj amatersko-rekreativni poduhvat, prevashodno motivisan bekstvom od sive svakodnevice, preobratiće se u dramu pod uticajem pridruženih učesnika i tinjajućih problema iz prošlosti samih protagonista.
Penevski je na početku razgovora istakao da je Ristić sjajan pripovedač i da je „Poplavljeni um“ nastao ukrštanjem „dve naizgled različite stvari – psiho trilera i klasičnog roud muvija“. „Kako objediniti te dve ravni, nešto što je duboko unutrašnji doživljaj, što treba da predstavlja izvorište gledanja na stvarnost i brz prolazak kroz stvarnost? To je majstorski izvedeno u celom romanu. Vi ste sve vreme na dvostrukim šinama“, rekao je Penevski i dodao da Ristić održava tenziju koju kao pravi pripovedač vodi do eksplozije.
Đorđević je ocenio da se već u Ristićevoj noveli „HAARP i druge priče“, iz koje je kasnije izrastao roman „Poplavljeni um“, mogao videti potencijal za film, paranoidni triler i seriju.
Đorđević je rekao da je osnovu za film osetio u noveli, koju je potom Ristić „lepo nadogradio u roman“, u kome „postoji dosta materijala za seriju“.
„Put glavnih junaka Ristićevog romana podsetio me je na put glavnih aktera iz ’Čarobnjaka iz Oza’, gde sa svojim problemima i nezadovoljstvom kreću do čarobnjaka iz Oza da reše svoje probleme krećući se putem od žutih cigala, a u ovom slučaju junaci idu do HAARP-a, koji smatraju uzročnikom njihovih problema. Ali kada se na kraju ispostavi da je čarobnjak prazna ljuštura, dolazimo do odgovora da je problem u njima samima i da su svi uzroci strahova i košmara u njima i da jedino poniranjem u sebe mogu da dođu do rešenja problema, a ne traženjem uzroka sa strane“, ocenio je Đorđević.
Prema njegovom mišljenju, „Poplavljeni um“ je i „odličan vodič kroz teorije zavere“.
„Teorije zavere ipak govore o kreativnosti ljudske rase. To su lepo osmišljene priče. U korenu teorije zavere postoji ispravan osećaj da svet funkcioniše tako što postoje određeni centri moći koji nisu transparentni“, rekao je Đorđević.
Imunolog Srđa Janković je pohvalio izbor teme poplava u Srbiji 2014. godine, kada se „osetila promena klime i atmosfere kao neki novi prizvuk da je vrag odneo šalu“.
„Uvek su postojale marginalne pojave, da ljudi poberu ideje koje su sumanute. Međutim, na našim prostorima je to prešlo neuhvatljivu granicu. Mnogi su osetili da ovo nije kao pre. Kao neki prelaz kvantiteta u kvalitet“, rekao je Janković.
„Poplavljeni um“ je Jankovića podsetio na Vergilija, kada je kod njega boginja Fama označena kao veća opasnost od vojske koja treba da bije bitku, zatim na opis erupcije Vezuva kod Plinija Mlađeg i studiju Karla Gustava Junga o letećim tanjirima.
Ristić je otkrio prisutnima da se njegov roman rodio iz novele, koja je proizašla iz novinarskog istraživanja nakon što je na internetu naišao na peticiju „Uklonimo HAARP iz srpske zemlje“ u vreme poplava u Srbiji 2014. godine.
Prema njegovim rečima, peticija je prikupila 20.000 potpisa za nedelju dana, dok je prateća Fejsbuk grupa okupila 40.000 ljudi, ne samo iz Srbije, čiji je bojni poklič bio „Smrt HAARP-u i antenama“.
Ristić je rekao da je u tome video fenomen, o kome je odlučio da napiše članak, a čak je sa prijateljima posetio selo Beljina kod Barajeva, gde se navodno nalazila antena HAARP.
„Odatle je krenulo. Seli smo u kola i otišli tamo. Imali smo zanimljive sagovornike. Došli smo do sestre vlasnika polja. Rekla je: ‘Niste prvi koji dolazite. Dolazile su razne ekspedicije’“, prisetio se Ristić.
Prema njegovim rečima, roman je „definitivno psihološki triler ali u zoni sumraka“, koji govori o jednoj takvoj grupi „koja je otišla da nađe jedno, a našla drugo“, uz fatalne posledice zbog njihovih uverenja.
Reagujući na urgentni poziv sa jedne Fejsbuk stranice, četvoro Beograđana kreće da potvrdi postojanje HAARP-a, navodnog klimatskog oružja kojim Amerikanci i NATO razaraju Srbiju. Međutim, ovaj amatersko-rekreativni poduhvat, prevashodno motivisan bekstvom od sive svakodnevice, preobratiće se u dramu pod uticajem pridruženih učesnika i tinjajućih problema iz prošlosti samih protagonista.
Penevski je na početku razgovora istakao da je Ristić sjajan pripovedač i da je „Poplavljeni um“ nastao ukrštanjem „dve naizgled različite stvari – psiho trilera i klasičnog roud muvija“. „Kako objediniti te dve ravni, nešto što je duboko unutrašnji doživljaj, što treba da predstavlja izvorište gledanja na stvarnost i brz prolazak kroz stvarnost? To je majstorski izvedeno u celom romanu. Vi ste sve vreme na dvostrukim šinama“, rekao je Penevski i dodao da Ristić održava tenziju koju kao pravi pripovedač vodi do eksplozije.
Đorđević je ocenio da se već u Ristićevoj noveli „HAARP i druge priče“, iz koje je kasnije izrastao roman „Poplavljeni um“, mogao videti potencijal za film, paranoidni triler i seriju.
Đorđević je rekao da je osnovu za film osetio u noveli, koju je potom Ristić „lepo nadogradio u roman“, u kome „postoji dosta materijala za seriju“.
„Put glavnih junaka Ristićevog romana podsetio me je na put glavnih aktera iz ’Čarobnjaka iz Oza’, gde sa svojim problemima i nezadovoljstvom kreću do čarobnjaka iz Oza da reše svoje probleme krećući se putem od žutih cigala, a u ovom slučaju junaci idu do HAARP-a, koji smatraju uzročnikom njihovih problema. Ali kada se na kraju ispostavi da je čarobnjak prazna ljuštura, dolazimo do odgovora da je problem u njima samima i da su svi uzroci strahova i košmara u njima i da jedino poniranjem u sebe mogu da dođu do rešenja problema, a ne traženjem uzroka sa strane“, ocenio je Đorđević.
Prema njegovom mišljenju, „Poplavljeni um“ je i „odličan vodič kroz teorije zavere“.
„Teorije zavere ipak govore o kreativnosti ljudske rase. To su lepo osmišljene priče. U korenu teorije zavere postoji ispravan osećaj da svet funkcioniše tako što postoje određeni centri moći koji nisu transparentni“, rekao je Đorđević.
Imunolog Srđa Janković je pohvalio izbor teme poplava u Srbiji 2014. godine, kada se „osetila promena klime i atmosfere kao neki novi prizvuk da je vrag odneo šalu“.
„Uvek su postojale marginalne pojave, da ljudi poberu ideje koje su sumanute. Međutim, na našim prostorima je to prešlo neuhvatljivu granicu. Mnogi su osetili da ovo nije kao pre. Kao neki prelaz kvantiteta u kvalitet“, rekao je Janković.
„Poplavljeni um“ je Jankovića podsetio na Vergilija, kada je kod njega boginja Fama označena kao veća opasnost od vojske koja treba da bije bitku, zatim na opis erupcije Vezuva kod Plinija Mlađeg i studiju Karla Gustava Junga o letećim tanjirima.
Ristić je otkrio prisutnima da se njegov roman rodio iz novele, koja je proizašla iz novinarskog istraživanja nakon što je na internetu naišao na peticiju „Uklonimo HAARP iz srpske zemlje“ u vreme poplava u Srbiji 2014. godine.
Prema njegovim rečima, peticija je prikupila 20.000 potpisa za nedelju dana, dok je prateća Fejsbuk grupa okupila 40.000 ljudi, ne samo iz Srbije, čiji je bojni poklič bio „Smrt HAARP-u i antenama“.
Ristić je rekao da je u tome video fenomen, o kome je odlučio da napiše članak, a čak je sa prijateljima posetio selo Beljina kod Barajeva, gde se navodno nalazila antena HAARP.
„Odatle je krenulo. Seli smo u kola i otišli tamo. Imali smo zanimljive sagovornike. Došli smo do sestre vlasnika polja. Rekla je: ‘Niste prvi koji dolazite. Dolazile su razne ekspedicije’“, prisetio se Ristić.
Prema njegovim rečima, roman je „definitivno psihološki triler ali u zoni sumraka“, koji govori o jednoj takvoj grupi „koja je otišla da nađe jedno, a našla drugo“, uz fatalne posledice zbog njihovih uverenja.
1/20
„Imaju problem u svojim životima, a ne mogu da se pobune. Nerviraju ih neke pojave u društvu. I šta rade? Idu da traže HAARP“, rekao je Ristić.
