Za Female First sajt piše Ana Bel, autorka romana „Lek za slomljeno srce“

Bila sam prilično dobra u štikliranju stvari sa mog spiska želja. Odlazak na Stazu Inka – precrtano; solo putovanje preko kontinenata – precrtano; popeti se bez bezbednosnih veza na vrh zgrade – precrtano; napisati roman i objaviti ga – precrtano. Supruga sam upoznala dok sam se pela Everestom ka baznom kampu.

Nije mi bilo bitno da li mi je srce slomljeno ili gradim karijeru. Moj spisak je odgovarao mojim potrebama. Kada sam bila bezbrižna studentkinja koja je pokušavala da preboli onog koji joj je izmakao, putovala sam svetom. Videla sam neverovatne stvari i naučila da nisam veliki ljubitelj adrenalinskih avantura. Što sam starija i fokusiranija na karijeru, moj spisak je morao da se uklopi sa slobodnim danima i vikendima. Bila sam na neverovatnom putovanju po Nepalu kakvo se doživi samo jednom u životu. Što se drugih stvari sa spiska tiče, uglavnom su to izleti poput vikend poseta Firenci kako bih naučila nešto o umetnosti, i pisanje tog važnog prvog romana koji se nalazio na mom spisku još od kada sam bila devojčica.

Ubrzo sam napustila posao i preselila se u Francusku - precrtana još jedna stvar sa liste – i tu je sve  stalo. Zašto? Dobila sam bebu. Sada sam ponosna majka malog deteta i četvoromesečne bebe. Većinu vremena provodim pokušavajući da ih sačuvam u životu, trudeći se da detetu dam nešto više od džema i tosta, a i bebi je potrebno hranjenje. Naši odmori sada nisu posvećeni obilasku svetskih čuda već destinacija sa najraznobojnijim zanimacijama koje mogu suprugu i meni da pruže pet minuta opuštenog ispijanja čaše piva na suncu. Avanture sa spiska želja mi se sada čine veoma daleko, o čemu smo suprug i ja sa žaljenjem razgovarali tokom Božića. Iako smo imali sjajnih godinu dana sa decom, shvatili smo da nam nedostaju nova iskustva, mahom zbog toga što sam bila trudna i kretala se poput patke dok je dete  planiralo vrtoglavom brzinom velika bekstva kad god bismo izašli u šetnju.

Zbog toga će ova godina biti drugačija. Ok, neće biti poseta Tadž Mahalu ili skakanja sa bandžija na Novom Zelandu, i ne mogu da zamislim da će deca biti dovoljno mirna za posetu Luvru, ali smo odlučni da doživimo još novih avantura. Popećemo se na neke planine u Pirinejima. Iskoristićemo udžbenike francuskog jezika koji su skupljali prašinu. To možda nisu najuzbudlljivije stavke sa spiska, ali će one za nas to biti. A kladim se da ako odvedemo decu u Diznilend u Parizu, da će im lica sinuti i da će nam pokazati da nam nije potreban samo naš spisak želja.

Vidite, to je prava lepota spiska želja. Želje su prilagodlljive vašoj situaciji i stanju uma. Za mene, njihova svrha je bila da nađem vremena da živim i iskusim život. Radujem se ovoj godini i pokušaću da se setim da razbijem monotoniju novom listom za celu porodicu.

Izvor: Female First