„Vreme kokoški“ – novi roman Dobrila Nenadića
Vreme praznika donelo je i nekoliko novih Laguninih izdanja. Ljubitelji proze domaćih autora posebno će se obradovati novom romanu jednog od najčitanijih srpskih pisaca Dobrila Nenadića pod nazivom „Vreme kokoški“.
U kakve dimenzije prerastaju brendiranje, održivi razvoj, fizibiliti studije ili evropski standardi u glavama jedne nepatvorene grupice srpskih seljaka?
Okupljeni na svakodnevnom i mukotrpnom poslu preživljavanja, dovijanja i većanja, sumnjičenja, uveseljavanja i dokonanja, ovi žitelji jedne srpske varošice u Nenadićevom romanu gotovo da prerastaju u mitska bića iz predačkih hronika i predanja. S druge strane, priča o stvarnim i nama bliskim susedima, savremenicima i sapatnicima, pruža priliku piscu da se podsmehne ovdašnjim naravima i mentalitetu i da verno opiše našu spremnost da se krene ukorak s vremenom, nekad naivno ali uvek uporno i domišljato. Prilikom posete nekadašnjeg meštanina Džordža Matijaševića, gastarbajtera iz Amerike, u selu dolazi do nepredviđene situacije: on će se zagrejati za lepu i vrednu Milkanu, pa će se duhovi uzburkati, nečiji računi će se pomrsiti ali će istovremeno nekome ovaj obrt i odgovarati, najviše onima , kojih nije malo, što u tom događaju vide priliku da obrnu neku paru i izvuku ma i najmanju korist. Vešto pripovedanje, jezgrovit i ubojit humor i jezička virtuoznost još jednom potvrđuju Dobrila Nenadića kao osoben i uvek svež glas na domaćoj književnoj sceni.
Dobrilo Nenadić književni ugled i slavu stekao je već svojim prvim romanom „Dorotej“. U svim njegovim romanima, kako primećuju kritičari, „uvek je više kazano nego što je napisano“, a u istorijskim sagama Nenadić je pratio najmanje dva osnovna tematska toka – istorijske teme iz bliže i dalje srpske prošlosti i socijalne procese i događaje iz svakodnevnice naših malih varoši... Njegova proza uvek ima logičan narativan tok, brojne asocijativne meandre, jezičku svežinu lokalnog govora i temperaturu i boju specifičnog humora koji se često oglašava i oštrom satirom.
U kakve dimenzije prerastaju brendiranje, održivi razvoj, fizibiliti studije ili evropski standardi u glavama jedne nepatvorene grupice srpskih seljaka?
Okupljeni na svakodnevnom i mukotrpnom poslu preživljavanja, dovijanja i većanja, sumnjičenja, uveseljavanja i dokonanja, ovi žitelji jedne srpske varošice u Nenadićevom romanu gotovo da prerastaju u mitska bića iz predačkih hronika i predanja. S druge strane, priča o stvarnim i nama bliskim susedima, savremenicima i sapatnicima, pruža priliku piscu da se podsmehne ovdašnjim naravima i mentalitetu i da verno opiše našu spremnost da se krene ukorak s vremenom, nekad naivno ali uvek uporno i domišljato. Prilikom posete nekadašnjeg meštanina Džordža Matijaševića, gastarbajtera iz Amerike, u selu dolazi do nepredviđene situacije: on će se zagrejati za lepu i vrednu Milkanu, pa će se duhovi uzburkati, nečiji računi će se pomrsiti ali će istovremeno nekome ovaj obrt i odgovarati, najviše onima , kojih nije malo, što u tom događaju vide priliku da obrnu neku paru i izvuku ma i najmanju korist. Vešto pripovedanje, jezgrovit i ubojit humor i jezička virtuoznost još jednom potvrđuju Dobrila Nenadića kao osoben i uvek svež glas na domaćoj književnoj sceni.
Dobrilo Nenadić književni ugled i slavu stekao je već svojim prvim romanom „Dorotej“. U svim njegovim romanima, kako primećuju kritičari, „uvek je više kazano nego što je napisano“, a u istorijskim sagama Nenadić je pratio najmanje dva osnovna tematska toka – istorijske teme iz bliže i dalje srpske prošlosti i socijalne procese i događaje iz svakodnevnice naših malih varoši... Njegova proza uvek ima logičan narativan tok, brojne asocijativne meandre, jezičku svežinu lokalnog govora i temperaturu i boju specifičnog humora koji se često oglašava i oštrom satirom.
