Na svečanosti u Jugoslovenskoj kinoteci, 21. januara, Vladimiru Tabaševiću uručena je Ninova nagrada za knjigu „Zabluda Svetog Sebastijana“.
Tabaševiću je priznanje uručio profesor Zoran Paunović, predsednik žirija za dodelu nagrade.
Talentovani pisac je 65. dobitnik Ninove nagrade, a odluku je doneo žiri u kome su, pored Paunovića, bili Tamara Krstić, Branko Kukić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević.
Nagrađeni pisac je najpre zahvalio svojim učiteljima koji su govorili i pisali jezikom kojem i sam pripada.
„Moji učitelji su i živeli na tom jeziku. Život se u tom jeziku desio se i meni u Mostaru, nepunih godinu dana nakon mog rođenja. Porodični mit o sinovljevom stasavanju kaže da je Bošnjak Tabašević Vladimir pričao sa nepunih godinu dana tečno kao tetka“, kazao je Tabašević. „U tom jeziku“, nastavio je, „posle mnogo godina ’vitak’ sam naleteo na Miloša Crnjanskog, video Momčila Nastasijevića... hvatao manijaka kako čačka ruže na grobu Vojislava Despotova i shvatao naposletku, jer je imenjaku Vladimiru Kopiclu tako dunulo, da se istorija ne ponavlja. Ova poimence i stihovima pomenuta četiri tela sede tamo gde su u ovoj sali bila predviđena mesta za članove moje najuže porodice. Mojih krvnih srodnika večeras ovde nema. Poreklom od rudara, pilota, taksista, zubara, partizana, Srba, Hrvata... posledica sam slepog usuda svakog člana te porodice ponaosob da jurca svim srcem za svojim za idealima. Toliko ludo, kao sebi u inat”, kazao je Tabašević.
On je otkrio da potiče iz porodice koja nije uspela da ne nasedne makar na jednu društveno-političku zabludu kroz različite države u kojima je živela, njihove režime i političke projekte, prenosi Tanjug.
„Moj brat kao neki Odisej tranzicione Srbije zajedno sa toliko drugih koje poznajem, stisnut iznudicama ovdašnjih prilika, egzistencijalno rešenje potražio je kao posluga na turističkim kruzerima Amerike. Roditelji su svako od svoje strasne bolesti umrli. U mojim romanima i poeziji čita se taj egzistencijalni mrak. Čelom čitalac dotiče sve to hladno iz mog života, literalno obrađeno ka nekom osobenom književnom izrazu“, kazao je Tabašević.
Dodaje da osobenost tog izraza nije u tragičnosti koja vodi poreklo iz njegovog realnog iskustva.
„Naprotiv, ta osobenost je u specifičnoj živosti jezika na kojem pišem. Večeras sam radostan i voljan da se pohvalim kockicama koje su mi u životu pale. Ovde sam da se pohvalim jezikom koji svi razumemo i da vas podsetim na njegovo bogatstvo. Ovde sam jer tek nameravam da ispitujem taj jezik. Naposletku hvala svima nama koji volimo književnost i koji se volimo našim najlepšim jezikom na svetu do kojeg nam je, upravo zbog ljubavi koju na njemu izražavamo, toliko stalo”, kazao je Tabašević.
Novčani iznos nagrade iznosi milion dinara, a sponzori su Sberbank, opština Stari Grad, kao i domaća i strana kompanija koje su odlučile da ostanu anonimne kako bi sva pažnja bila usmerena na pisca i njegovo delo.
Nagrađeni pisac je najpre zahvalio svojim učiteljima koji su govorili i pisali jezikom kojem i sam pripada.
„Moji učitelji su i živeli na tom jeziku. Život se u tom jeziku desio se i meni u Mostaru, nepunih godinu dana nakon mog rođenja. Porodični mit o sinovljevom stasavanju kaže da je Bošnjak Tabašević Vladimir pričao sa nepunih godinu dana tečno kao tetka“, kazao je Tabašević. „U tom jeziku“, nastavio je, „posle mnogo godina ’vitak’ sam naleteo na Miloša Crnjanskog, video Momčila Nastasijevića... hvatao manijaka kako čačka ruže na grobu Vojislava Despotova i shvatao naposletku, jer je imenjaku Vladimiru Kopiclu tako dunulo, da se istorija ne ponavlja. Ova poimence i stihovima pomenuta četiri tela sede tamo gde su u ovoj sali bila predviđena mesta za članove moje najuže porodice. Mojih krvnih srodnika večeras ovde nema. Poreklom od rudara, pilota, taksista, zubara, partizana, Srba, Hrvata... posledica sam slepog usuda svakog člana te porodice ponaosob da jurca svim srcem za svojim za idealima. Toliko ludo, kao sebi u inat”, kazao je Tabašević.
On je otkrio da potiče iz porodice koja nije uspela da ne nasedne makar na jednu društveno-političku zabludu kroz različite države u kojima je živela, njihove režime i političke projekte, prenosi Tanjug.
„Moj brat kao neki Odisej tranzicione Srbije zajedno sa toliko drugih koje poznajem, stisnut iznudicama ovdašnjih prilika, egzistencijalno rešenje potražio je kao posluga na turističkim kruzerima Amerike. Roditelji su svako od svoje strasne bolesti umrli. U mojim romanima i poeziji čita se taj egzistencijalni mrak. Čelom čitalac dotiče sve to hladno iz mog života, literalno obrađeno ka nekom osobenom književnom izrazu“, kazao je Tabašević.
Dodaje da osobenost tog izraza nije u tragičnosti koja vodi poreklo iz njegovog realnog iskustva.
„Naprotiv, ta osobenost je u specifičnoj živosti jezika na kojem pišem. Večeras sam radostan i voljan da se pohvalim kockicama koje su mi u životu pale. Ovde sam da se pohvalim jezikom koji svi razumemo i da vas podsetim na njegovo bogatstvo. Ovde sam jer tek nameravam da ispitujem taj jezik. Naposletku hvala svima nama koji volimo književnost i koji se volimo našim najlepšim jezikom na svetu do kojeg nam je, upravo zbog ljubavi koju na njemu izražavamo, toliko stalo”, kazao je Tabašević.
Novčani iznos nagrade iznosi milion dinara, a sponzori su Sberbank, opština Stari Grad, kao i domaća i strana kompanija koje su odlučile da ostanu anonimne kako bi sva pažnja bila usmerena na pisca i njegovo delo.
