Vladimir Pištalo: Sajam knjiga je jedina manifestacija posvećena isključivo knjizi i slavljenju knjige
Šezdeset šesti Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, kao i do sada, prava je prilika da otkrijemo nove knjige i upoznamo se sa omiljenim piscima. Uoči Sajma knjiga, gost Jutarnjeg programa na RTS-u bio je upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo. Prenosimo vam deo razgovora.
Nedavno ste se vratili iz Pariza gde ste bili gost na Institutu za slavistiku na Sorboni. O čemu ste govorili i kakva su Vam pitanja postavljali slavisti sa raznih univerziteta ili studenti Sorbone?
U pitanju su bile dve stvari. Jedno je bilo obeležavanje 100 godina Instituta, i veliko je bilo učešće Srbije u tom otvaranju. Mislili biste da su neke veće slovenske zemlje kao Rusija i Poljska bile presudne o tome, međutim ne, nego slovensko krilo Male Antante. Znači, Čehoslovačka i Srbija, Masarik i kralj Aleksandar donirali su oko milion franaka u ono vreme, nisam siguran.
Uloga Srbije je bila veoma značajna, i ja sam podsetio na to, jer su uglavnom drugi gosti govorili o Masariku i drugom. Ja sam podsetio na to zaista vrlo važno učešće Srbije.
Tu su bili i ambasadori, mada zbog trenutne smene ambasadora, naš nije bio prisutan, tako da sam ja neki način predstavljao zemlju u tom podsećanju na zaista važnu ulogu Srbije.
Drugi dan je bio posvećen razgovoru sa studentima Sorbone i drugih univerziteta. Tu je već bilo reči o mojoj novoj knjizi i o mom delu. Ono što je bilo interesantno, lektorka koja je to pripremila, Livija Ekmečić je organizovala sa studentima da svako pripremi pitanje unapred. Tako da nije bilo zbunjenosti, onoga neprijatnog momenta kada niko neće da pita i svi čekaju da neko drugi to učini. To su ljudi koji su pročitali knjigu i nije bilo opštih pitanja.
Jedna devojka me je pitala da li je u mom romanu „Milenijum u Beogradu“ pripovedač mogla biti jedna od glavnih junakinja. Odgovorio sam da ne jer mi to u tom momentu nije palo na pamet.
Ali u mojoj novoj knjizi je pripovedač ženski lik i to je jednostavno za ovu knjigu bilo prirodno, nekako je izašlo iz nje same, a za onu mi nije padalo na pamet jer je drugačije rađena.
U pitanju su bile dve stvari. Jedno je bilo obeležavanje 100 godina Instituta, i veliko je bilo učešće Srbije u tom otvaranju. Mislili biste da su neke veće slovenske zemlje kao Rusija i Poljska bile presudne o tome, međutim ne, nego slovensko krilo Male Antante. Znači, Čehoslovačka i Srbija, Masarik i kralj Aleksandar donirali su oko milion franaka u ono vreme, nisam siguran.
Uloga Srbije je bila veoma značajna, i ja sam podsetio na to, jer su uglavnom drugi gosti govorili o Masariku i drugom. Ja sam podsetio na to zaista vrlo važno učešće Srbije.
Tu su bili i ambasadori, mada zbog trenutne smene ambasadora, naš nije bio prisutan, tako da sam ja neki način predstavljao zemlju u tom podsećanju na zaista važnu ulogu Srbije.
Drugi dan je bio posvećen razgovoru sa studentima Sorbone i drugih univerziteta. Tu je već bilo reči o mojoj novoj knjizi i o mom delu. Ono što je bilo interesantno, lektorka koja je to pripremila, Livija Ekmečić je organizovala sa studentima da svako pripremi pitanje unapred. Tako da nije bilo zbunjenosti, onoga neprijatnog momenta kada niko neće da pita i svi čekaju da neko drugi to učini. To su ljudi koji su pročitali knjigu i nije bilo opštih pitanja.
Jedna devojka me je pitala da li je u mom romanu „Milenijum u Beogradu“ pripovedač mogla biti jedna od glavnih junakinja. Odgovorio sam da ne jer mi to u tom momentu nije palo na pamet.
Ali u mojoj novoj knjizi je pripovedač ženski lik i to je jednostavno za ovu knjigu bilo prirodno, nekako je izašlo iz nje same, a za onu mi nije padalo na pamet jer je drugačije rađena.
U pripremi su i Vaša sabrana dela, a prve dve knjige su već na Sajmu – romani „Tesla, portret među maskama“, za koji ste dobili Ninovu nagradu 2008. godine, i „Milenijum u Beogradu“, po kojem je priređena predstava u Narodnom pozorištu u Beogradu. Da kažemo nešto i o sabranim delima?
To je jedna interesantna saradnja, jer su to izdale dve izdavačke kuće zajedno. Naime, izdaju još uvek. Jedna je Agora, moj stalni izdavač, a druga je Laguna. To je interesantna i ne tako česta saradnja, te dve kuće zajedno, i one su već izdale te dve knjige, a do kraja godine bi verovatno trebalo da izađu i sabrana dela. Pa ćemo i to malo promovisati na Sajmu i posle Sajma.
Sajam je vrlo dobra prilika da se ljudi sretnu, ali kao što znate, ona zaglušujuća galama, onaj statični zvuk, ti glasovi koji lebde pod tim kupolama, čine da se ne čuje sve baš najbolje. Tako da ćemo to ponoviti posle toga u gradu na jednoj konvencionalnoj promociji.
Kada je reč o Narodnoj biblioteci na Sajmu knjiga, s obzirom na to da ona ima bogatu izdavačku delatnost, kako se ona predstavlja?
Drago mi je da mogu da kažem da je Narodna biblioteka, pored mnogih drugih stvari koje radi, krenula sa dva veoma ozbiljna izdavačka projekta. Jedan od njih su akademska dela Milorada Pavića, ne njegovi romani.
Za Milorada Pavića se često kaže da je on čovek koji je dodao jedno stoleće, jedan vek, srpskoj književnosti. Misli se na epohu baroka. Neki ljudi to zanemaruju, ali eto mi ne zanemarujemo u Narodnoj biblioteci i izdali smo sva njegova akademska dela.
Istovremeno, izdajemo sabrana dela Vladana Desnice. Vi znate da se nagrada za najbolji roman Narodne biblioteke Srbije zove „Vladan Desnica“. To je nagrada koju književnici daju drugim književnicima i meni se činilo da je Vladan Desnica jedna vrsta zanemarenog genija i hteli smo da popunimo tu prazninu što se tiče obraćanja pažnje izdavača na Vladana Desnicu, i izdajemo njegova sabrana dela. Tri knjige su već izašle i možete ih naći na štandu Narodne biblioteke Srbije.
Šta za Vas kao književnika predstavlja Sajam knjiga?
Ja sam vezan za Sajam knjiga i ne mislim da je to neprijatno mesto, nego su neprestano ljudi tamo, pa imate jednu promociju koja je odvojena samo nekim paravanima od neke druge promocije, gde ljudi takođe koriste mikrofone. I onda ne čujete baš svaku reč.
Inače mi je uvek bilo uzbudljivo tamo da sretnem i kolege, da vidim nove knjige. Pre svega, čitava ta priča je posvećena knjizi. Koliko drugih manifestacija je posvećeno isključivo knjizi i slavljenju knjige kao što je Beogradski sajam knjiga? Ja volim tu manifestaciju i identifikujem se s njom.
Integralnu verziju intervjua možete pročitati ovde.
Izvor: RTS
To je jedna interesantna saradnja, jer su to izdale dve izdavačke kuće zajedno. Naime, izdaju još uvek. Jedna je Agora, moj stalni izdavač, a druga je Laguna. To je interesantna i ne tako česta saradnja, te dve kuće zajedno, i one su već izdale te dve knjige, a do kraja godine bi verovatno trebalo da izađu i sabrana dela. Pa ćemo i to malo promovisati na Sajmu i posle Sajma.
Sajam je vrlo dobra prilika da se ljudi sretnu, ali kao što znate, ona zaglušujuća galama, onaj statični zvuk, ti glasovi koji lebde pod tim kupolama, čine da se ne čuje sve baš najbolje. Tako da ćemo to ponoviti posle toga u gradu na jednoj konvencionalnoj promociji.
Kada je reč o Narodnoj biblioteci na Sajmu knjiga, s obzirom na to da ona ima bogatu izdavačku delatnost, kako se ona predstavlja?
Drago mi je da mogu da kažem da je Narodna biblioteka, pored mnogih drugih stvari koje radi, krenula sa dva veoma ozbiljna izdavačka projekta. Jedan od njih su akademska dela Milorada Pavića, ne njegovi romani.
Za Milorada Pavića se često kaže da je on čovek koji je dodao jedno stoleće, jedan vek, srpskoj književnosti. Misli se na epohu baroka. Neki ljudi to zanemaruju, ali eto mi ne zanemarujemo u Narodnoj biblioteci i izdali smo sva njegova akademska dela.
Istovremeno, izdajemo sabrana dela Vladana Desnice. Vi znate da se nagrada za najbolji roman Narodne biblioteke Srbije zove „Vladan Desnica“. To je nagrada koju književnici daju drugim književnicima i meni se činilo da je Vladan Desnica jedna vrsta zanemarenog genija i hteli smo da popunimo tu prazninu što se tiče obraćanja pažnje izdavača na Vladana Desnicu, i izdajemo njegova sabrana dela. Tri knjige su već izašle i možete ih naći na štandu Narodne biblioteke Srbije.
Šta za Vas kao književnika predstavlja Sajam knjiga?
Ja sam vezan za Sajam knjiga i ne mislim da je to neprijatno mesto, nego su neprestano ljudi tamo, pa imate jednu promociju koja je odvojena samo nekim paravanima od neke druge promocije, gde ljudi takođe koriste mikrofone. I onda ne čujete baš svaku reč.
Inače mi je uvek bilo uzbudljivo tamo da sretnem i kolege, da vidim nove knjige. Pre svega, čitava ta priča je posvećena knjizi. Koliko drugih manifestacija je posvećeno isključivo knjizi i slavljenju knjige kao što je Beogradski sajam knjiga? Ja volim tu manifestaciju i identifikujem se s njom.
Integralnu verziju intervjua možete pročitati ovde.
Izvor: RTS
Autor: Vladimir Pištalo
