Vladimir Arsenijević: Beograd se preko noći pretvorio u nešto mračno, a Srbija u zemlju u kojoj je sve naopako
Imam utisak da je interesovanje za knjige koje pišem poprilično splasnulo poslednjih nekoliko godina, posebno u regionu. Moguće je da je, ipak, došlo do izvesne smene generacija i da je prirodno da se interesovanje koja vaš kreativni rad izaziva kvantitativno ali i kvalitativno menja, kaže za Nova.rs književnik Vladimir Arsenijević.
Krajem prošle godine Vladimir Arsenijević je čitaocima predstavio tetralogiju Cloaca Maxima (Laguna). Obuhvata period od trideset godina, odnosno romane „U potpalublju“ (1994), „Ti i ja, Anđela“ (2016), „Ka granici“ (2018) i „Duhovi“ (2023). Cloaca Maxima je, takođe, i naziv kanalizacije grada Rima, kojeg je Vladimir Arsenijević izabrao kao način da s malo reči opiše klaustrofobičnu i bezizlaznu atmosferu.
„Cloaca Maxima je, što se same građe tetralogije tiče, zapravo metafora za Beograd koji se iz srazmerno otvorenog, kreativnog, dinamičnog grada kakav je bio tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, gotovo preko noći pretvorio u nešto veoma mračno, zatvoreno i nesposobno da uspostavi normalnu komunikaciju sa svojim bližim, ali i daljim okruženjem. Stvari su se u međuvremenu, naravno, umnogome promenile, ali nešto od svega toga zadržalo se tu kod nas, s nama i u nama sve do današnjih dana“, ocenjuje u razgovoru za Nova.rs Vladimir Arsenijević.
Kao osnivač i programski urednik Krokodil festivala, koji je krajem juna održan po 16. put, pominje i nedavnu zabranu smotre kratke priče „Kikinda Short“:
„Verovatno je najtužniji osećaj da nas takvi postupci, nakon svega, više ni najmanje ne čude i da smo takve odluke vlasti navikli da očekujemo. U tom smislu unutar sebe ih spremno normalizujemo, čak i kad se energično s njima ne slažemo. Zabrana festivala ‘Mirdita, dobar dan’ koincidirala je i s onemogućavanjem Feđe Štukana da uđe u Srbiju kako bi učestvovao na Krokodilu, ali i sa zabranom ‘Kikinda Short’, još jednog festivala koji je zasnovan na pozitivnoj regionalnoj komunikaciji, razmeni i saradnji. Da se ove tri manifestacije okarakterišu kao ‘antisrpske’, van je svake pameti. To uverljivo govori u prilog koliko je mutiran i izobličen taj ‘patriotski’ duh koji je ovladao ovim društvom. Taj duh paranoično prezire i nastoji da obustavi svaku inicijativu koja se zasniva na negovanju pozitivne komunikacije i dobrosusedskih odnosa. Imamo specifičnu kombinaciju autokratije i tzv. stabilokratije uz krajnje revizionistički odnos prema našoj nedavnoj prošlosti i sklonost ka sedenju na više stolica odjednom, te negovanju paralelnih narativa koji se koriste na različitim platformama po potrebi, a sve to upregnuto u cilju što dužeg ostanka na vlasti i intenzivnog bogaćenja onih koji spadaju u savremeni politički mejnstrim“, smatra književnik.
Prema Arsenijeviću, naše institucije su takve da najbolje što čovek za sebe može da učini jeste da se drži što dalje od tog „toksičnog i suštinski zlonamernog ambijenta“.
„Mi smo za svoje aktivnosti uklanjanja poruka mržnje sa zidova u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji zaradili čak 28 prekršajnih prijava dok oni koji su ih ilegalno na njih nanosili ni na koji način nisu procesuirani, čak ni privedeni ili pozvani na informativni razgovor. Ali to da mi živimo u zemlji s druge strane ogledala gde je doslovno sve naopako i svaki smisao je invertiran nije ništa novo, samo što je sve to poslednjih godina poprimilo potpuno nove i dosad neslućene razmere.“
„Cloaca Maxima je, što se same građe tetralogije tiče, zapravo metafora za Beograd koji se iz srazmerno otvorenog, kreativnog, dinamičnog grada kakav je bio tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, gotovo preko noći pretvorio u nešto veoma mračno, zatvoreno i nesposobno da uspostavi normalnu komunikaciju sa svojim bližim, ali i daljim okruženjem. Stvari su se u međuvremenu, naravno, umnogome promenile, ali nešto od svega toga zadržalo se tu kod nas, s nama i u nama sve do današnjih dana“, ocenjuje u razgovoru za Nova.rs Vladimir Arsenijević.
Navikli na zabrane
Kao osnivač i programski urednik Krokodil festivala, koji je krajem juna održan po 16. put, pominje i nedavnu zabranu smotre kratke priče „Kikinda Short“:
„Verovatno je najtužniji osećaj da nas takvi postupci, nakon svega, više ni najmanje ne čude i da smo takve odluke vlasti navikli da očekujemo. U tom smislu unutar sebe ih spremno normalizujemo, čak i kad se energično s njima ne slažemo. Zabrana festivala ‘Mirdita, dobar dan’ koincidirala je i s onemogućavanjem Feđe Štukana da uđe u Srbiju kako bi učestvovao na Krokodilu, ali i sa zabranom ‘Kikinda Short’, još jednog festivala koji je zasnovan na pozitivnoj regionalnoj komunikaciji, razmeni i saradnji. Da se ove tri manifestacije okarakterišu kao ‘antisrpske’, van je svake pameti. To uverljivo govori u prilog koliko je mutiran i izobličen taj ‘patriotski’ duh koji je ovladao ovim društvom. Taj duh paranoično prezire i nastoji da obustavi svaku inicijativu koja se zasniva na negovanju pozitivne komunikacije i dobrosusedskih odnosa. Imamo specifičnu kombinaciju autokratije i tzv. stabilokratije uz krajnje revizionistički odnos prema našoj nedavnoj prošlosti i sklonost ka sedenju na više stolica odjednom, te negovanju paralelnih narativa koji se koriste na različitim platformama po potrebi, a sve to upregnuto u cilju što dužeg ostanka na vlasti i intenzivnog bogaćenja onih koji spadaju u savremeni politički mejnstrim“, smatra književnik.
Prema Arsenijeviću, naše institucije su takve da najbolje što čovek za sebe može da učini jeste da se drži što dalje od tog „toksičnog i suštinski zlonamernog ambijenta“.
„Mi smo za svoje aktivnosti uklanjanja poruka mržnje sa zidova u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji zaradili čak 28 prekršajnih prijava dok oni koji su ih ilegalno na njih nanosili ni na koji način nisu procesuirani, čak ni privedeni ili pozvani na informativni razgovor. Ali to da mi živimo u zemlji s druge strane ogledala gde je doslovno sve naopako i svaki smisao je invertiran nije ništa novo, samo što je sve to poslednjih godina poprimilo potpuno nove i dosad neslućene razmere.“
Svake godine počinjemo od nule
Na pitanje kako, ipak, pored svih prepreka Krokodil festival uspeva da približi svetu, kaže:
„U tome nema posebne tajne. Mi smo tu od 2009. i svake godine iznova imamo intenzivan osećaj da još jednom počinjemo od nule. Dakle, festival zahteva jako mnogo rada, ujedno i veoma mnogo košta i sve su to ogromne jednačine koje valja nekako rešiti da bi se još jednom dogodio. Nekad ne znamo zašto sve to ima smisla, ali ipak odlučujemo da verujemo da ima. Nama je veoma stalo do svog festivala i vrlo konkretne poruke koju upravo Krokodilom najlakše odašiljemo u region, Evropu pa i svet. A to je poruka u koju povremeno i sami sumnjamo: da je Beograd, svemu uprkos, i dalje inkluzivan, otvoren, relaksiran i tolerantan grad u kom autori i autorke koji na našem festivalu gostuju mogu da upoznaju sofisticiranu književnu publiku i da se ujedno fenomenalno zabave. Istina je da naš optimizam neviđeno poraste nakon svakog festivala.“
Pominje i ovogodišnje goste festivala – francuskog pisca Matijasa Enara, holandskog Arnona Grunberga, iračko-finskog autora Hasana Blasima i ukrajinskog prijatelja Andrija Ljubku:
„U pitanju je četvoro autora iz četiri značajno različita jezička i kulturna konteksta koji zauzimaju vrhovne pozicije evropske književne produkcije danas. Za nas je velika čast da možemo da ih ugostimo. Naravno, trudimo se da svake godine obradujemo beogradsku publiku, koja je navikla na regionalnu prirodu našeg festivala i s pravom očekuje da vidi pisce i spisateljice koje voli, a dolaze iz nama susednih zemalja s kojima delimo zajednički jezik ili srodni senzibilitet i osećaj bliskosti, i da pored tih regionalnih zvezda dovedemo i evropske pa i globalne književne veličine. Margaret Atvud, Irvin Velš, Laslo Krasnahorkaj, Hanif Kurejši, Georgi Gospodinov i mnogi drugi veliki svetski pisci gostovali su na našem festivalu i glas koji se o njemu širi u Evropi uticao je na njegov ugled. Zbog svega toga ovog septembra nastupamo na ‘Internationales literaturfestival’ u Berlinu, jednom od najvećih i najuglednijih književnih festivala na svetu. Predstavljali smo se i na drugim festivalima poput švedskog ‘Littfesta’, a pored svega toga razvijamo i bliske odnose i saradnju s regionalnim festivalima kao što su FEKP i Festival svjetske književnosti u Zagrebu, Polip u Prištini ili Bookstan u Sarajevu.“
Opsesivno pratim davno zacrtani plan
Časopis Times Literary Supplement naveo je da je tetralogija remek-delo elegancije jezika koja je poput vatrometa na kiši…
„Lepo je kad se takvi epiteti o vama i vašem delu pojave u tako uglednom časopisu kao što je TLS. Što se mog književnog stvaranja tiče, poprilično opsesivno-kompulzivno pratim jako davno zacrtani plan i ovih dana se spremam da nastavim rad na planiranoj trilogiji Tri oca, od koje sam objavio samo prvi naslov – roman ‘Let’ pre deset godina u izdanju Lagune. ‘Sentimentalna putovanja’ i ‘Iznenađenja XXI veka po Emilijanu Salgariju’ dve su naredne knjige u okviru spomenute trilogije na kojima ću raditi a, ne brinite, znam poprilično dobro i šta ću pisati posle toga“, kaže Vladimir Arsenijević i otkriva da će njegovi „Duhovi“ biti objavljeni u Sloveniji, kao i u još nekoliko zemalja.
Integralnu verziju razgovora možete pogledati ovde.
Autor: Biljana Dimčić
Izvor: nova.rs
Autor: Vladimir Arsenijević
