Po mnogima najbolji memoari o komunizmu, „Zarobljeni um“ najpoznatije je delo Česlava Miloša, zbirka antistaljinističkih eseja koje je napisao 1953. godine, zahvaljujući kojima je stekao veliku popularnost. Kada je Česlav Miloš 1951. zatražio azil u Francuskoj, američke vlasti najpre su odbile da mu

Fondacija „Dragojlo Dudić“, na čelu sa predsednikom Milošem Jevtićem i žirijem u sastavu: dr Milan Koljanin, dr Slavica Garonja, Ljiljana Dugalić, Momčilo Isić i Đorđe Pražić, na raspisani 52. književni konkurs, jednoglasno je donela odluku i Đorđa Lebovića posthumno nagradila za roman „Semper idem“

Od Džoane Haris, autorke bestselera „Čokolada“, stiže „Kradljivica jagoda“, nastavak priče o Vijan Roše, koja će zaintrigirati i očarati čitaoce. Vijan Roše se skrasila u Lanskenetu na Tani – selo koje ju je svojevremeno odbacilo konačno je postalo njen dom. Živi sa Rozetom, svojom mlađom ćerkom, dr

„Kraj priče“ Luiz Svonson moćno je, očaravajuće i zastrašujuće delo koje zaslužuje najviše pohvale. U svetu u kome je fikcija zabranjena, a pisanje zločin, bujna mašta može da bude opasna. Pet godina je prošlo otkako je vlada uvela zabranu književnosti i prognala svu beletristiku iz knjižara i bibli

Pisac Oto Oltvanji je sredinom novembra posetio Osnovnu školu „Mladost“ na Novom Beogradu. Obišao je odeljenje IV/5, kome je učiteljica Dragana Čupić, ne bi li proverio da li je istina da to odeljenje, od svih škola u Srbiji, zaista najviše voli njegovu knjigu „Kako sam postao detektiv“. Foto: Draga

Promocija knjige „Beogradski Jevreji“ Nebojše Jovanovića održana je 16. novembra u Delfi knjižari u SKC-u. Pored autora, o knjizi su govorili i Dubravka Dragović Šehović, urednica izdanja, i Milan Lukić, književni istoričar i urednik Književnih novina. Knjiga Nebojše Jovanovića predstavlja jedinstve

U Biblioteci „Miodrag Borisavljević“ u Apatinu najčitanije su knjige u Laguninom izdanju. Tako su rekli Vanji Buliću uoči književne večeri, pa je imao razlog više da opravda poverenje čitalaca. Predstavio je svoje knjige u izdanju Lagune, a na kraju književne večeri odgovarao je na pitanja posetilac

„Noćne reči“ nastaju kao način moje borbe protiv ideje „bivanja“ piscem danas. Tu borbu sam, paradoksalno, vodio upravo pisanjem. Pisao sam o tome šta znači biti pisac, u kulturi koja je već četvrt veka uništavana spolja i iznutra: vojnim agresijama i sopstvenim sablastima. Pisao sam o tome koliko r