Vesna Radusinović: Najbolje funkcionišem u svetu fantazije, mašte, snova
Prva se usudila da kaže „muškarci su kao čokolada“ (2000), a četiri godine kasnije i da „Srbija ubija“. Na svoj način protumačila je termin „rasprodaja sreće“ (2004), razotkrila „srce od silikona“ (2006), u isti red stavila „vatru i led“ (2018)... Ima još naslova, i svi su, kao i nabrojani, postali bestseleri. Vesna Radusinović, spisateljica čiji je specifičan stil – ubitačna kombinacija melodrame i kontroverznosti – uneo posebnu notu u savremenu srpsku pisanu reč, ovih dana vratila se na prva mesta u knjižarama. Uostalom, znao je legendarni Momo Kapor zbog čega joj nadimak koji joj je dao, „ženski Bukovski“, tako savršeno pristaje.
U iskrenom razgovoru za Story otkriva zbog čega je sa suprugom Milomirom Marićem uvek na granici nervnog sloma i raskida i kako je shvatila da najbolje funkcioniše u svetu fantazije, mašte, snova i svega što se nikada nije dogodilo. Takođe, Vesna dobro zna, a to će vam takođe reći negde pred kraj priče, kako preživeti smrt, što je i naslov njenog novog romana.
Jednom prilikom ste izjavili da su Vaše knjige istina upakovana u fini celofan, da nisu puka fikcija, da li to važi i za novi roman „Preživeti smrt“?
Jednom sam imala rok za predaju rukopisa i zakazanu štampariju, a gorela sam od temperature. I tada zamolim Marića da mi dopiše bukvalno nekih dvadesetak rečenica… Pritom je ceo roman pročitao još dok sam ga pisala. Malo je reći da je bio zbunjen.
„Ali ja ništa ne umem da napišem ako se to nije stvarno desilo... Rado bih ti pomogao, prosto ne umem.“
Tada sam shvatila da je svet fantazije, mašte, snova i svega što se nikada nije dogodilo zapravo svet u kojem najbolje funkcionišem. Stvarnost je često veoma banalna, a literatura pak dobra samo ako je lišena svake banalnosti.
Marić sjajno piše, svaka čast, ali to je sve faktografija, iako se stalno hvali kako ga istina ne obavezuje i ne sputava.
Šta Vas je inspirisalo da napišete priču o dve bogate porodice i ugovorenom braku koji će imati fatalne posledice?
Ako pišete, nikada ne znate odakle krećete ni kamo stižete. To je jedno vrlo uzbudljivo putovanje... I samo mi koji pišemo znamo da je nekada jedna misao okidač za roman, nekada nečiji pogled ili osmeh, a nekada igra sudbine kojoj ne možemo pobeći. Želim i dalje da verujem da se sve desi baš onda kada treba da se desi, da svi na svetu imaju onu drugu polovinu jabuke i presrećna sam kada mi čitateljke pišu da su se zahvaljujući meni odvažile da je zagrizu.
Neke Vaše koleginice svojevremeno su navodno pokušavale da Vas „zabrane“, čak su sklanjale Vaša dela iz izloga knjižara... Trač ili istina?
Istina. Nego su previdele jedan bitan momenat, a to je da vam tako samo daju na značaju, te da se sve menja, sem kamenja, mada se i ono često zakotrlja nizbrdo.
Da li je Milomir Marić pročitao „Preživeti smrt“? Kakve su kritike?
Vidite da je živ i zdrav, nepovređen... Šalim se, kaže da je potpuno oduševljen ozbiljnošću, zapletom i raspletom, te celom pričom koju sam, kako reče, bez pardona prvi put dovela do kraja. Što bi rekle pevačice – „ne voli Mare tužne hepiendove“.
Jednom ste duhovito ispričali kako ste sa Marićem uvek na granici nervnog sloma i raskida, te da je upravo ta dinamika razlog Vašeg trajanja. Da li je danas zabavnije nego pre?
Da znate da jeste, jer imamo više materijala za rasprave. Nego, na moju žalost, to više nisu rasprave o smislu i besmislu života, kao ranije, uopšte ne moramo ni da umišljamo ni da izmišljamo, svima nam je život postao poput ovih superćelijskih oluja za koje ne znamo ni kada će se pojaviti ni koliko će trajati. Ali imamo mi i dalje omiljene teme za svađu i raspravu, čisto da nam ne bude dosadno.
Ko je vatra, a ko led u vašem odnosu?
To je bar vidljivo golim okom. Gospodin Milomir raskošno gori i pucketa na sve strane, a Vesna je besna i prkosna, ukočena, flegmatična, ledena, a besprizorno opasna gospodarica njegovog srca i uma.
Marić je priznao da bi mu život sa glupljom ženom zasigurno bio lakši... Dočarajte nam svakodnevicu dva dominantna intelektualca, dva izražena karaktera.
Rado bih, ali nije za javnost. Možete mi verovati na reč.
U iskrenom razgovoru za Story otkriva zbog čega je sa suprugom Milomirom Marićem uvek na granici nervnog sloma i raskida i kako je shvatila da najbolje funkcioniše u svetu fantazije, mašte, snova i svega što se nikada nije dogodilo. Takođe, Vesna dobro zna, a to će vam takođe reći negde pred kraj priče, kako preživeti smrt, što je i naslov njenog novog romana.
Jednom prilikom ste izjavili da su Vaše knjige istina upakovana u fini celofan, da nisu puka fikcija, da li to važi i za novi roman „Preživeti smrt“?
Jednom sam imala rok za predaju rukopisa i zakazanu štampariju, a gorela sam od temperature. I tada zamolim Marića da mi dopiše bukvalno nekih dvadesetak rečenica… Pritom je ceo roman pročitao još dok sam ga pisala. Malo je reći da je bio zbunjen.
„Ali ja ništa ne umem da napišem ako se to nije stvarno desilo... Rado bih ti pomogao, prosto ne umem.“
Tada sam shvatila da je svet fantazije, mašte, snova i svega što se nikada nije dogodilo zapravo svet u kojem najbolje funkcionišem. Stvarnost je često veoma banalna, a literatura pak dobra samo ako je lišena svake banalnosti.
Marić sjajno piše, svaka čast, ali to je sve faktografija, iako se stalno hvali kako ga istina ne obavezuje i ne sputava.
Šta Vas je inspirisalo da napišete priču o dve bogate porodice i ugovorenom braku koji će imati fatalne posledice?
Ako pišete, nikada ne znate odakle krećete ni kamo stižete. To je jedno vrlo uzbudljivo putovanje... I samo mi koji pišemo znamo da je nekada jedna misao okidač za roman, nekada nečiji pogled ili osmeh, a nekada igra sudbine kojoj ne možemo pobeći. Želim i dalje da verujem da se sve desi baš onda kada treba da se desi, da svi na svetu imaju onu drugu polovinu jabuke i presrećna sam kada mi čitateljke pišu da su se zahvaljujući meni odvažile da je zagrizu.
Neke Vaše koleginice svojevremeno su navodno pokušavale da Vas „zabrane“, čak su sklanjale Vaša dela iz izloga knjižara... Trač ili istina?
Istina. Nego su previdele jedan bitan momenat, a to je da vam tako samo daju na značaju, te da se sve menja, sem kamenja, mada se i ono često zakotrlja nizbrdo.
Da li je Milomir Marić pročitao „Preživeti smrt“? Kakve su kritike?
Vidite da je živ i zdrav, nepovređen... Šalim se, kaže da je potpuno oduševljen ozbiljnošću, zapletom i raspletom, te celom pričom koju sam, kako reče, bez pardona prvi put dovela do kraja. Što bi rekle pevačice – „ne voli Mare tužne hepiendove“.
Jednom ste duhovito ispričali kako ste sa Marićem uvek na granici nervnog sloma i raskida, te da je upravo ta dinamika razlog Vašeg trajanja. Da li je danas zabavnije nego pre?
Da znate da jeste, jer imamo više materijala za rasprave. Nego, na moju žalost, to više nisu rasprave o smislu i besmislu života, kao ranije, uopšte ne moramo ni da umišljamo ni da izmišljamo, svima nam je život postao poput ovih superćelijskih oluja za koje ne znamo ni kada će se pojaviti ni koliko će trajati. Ali imamo mi i dalje omiljene teme za svađu i raspravu, čisto da nam ne bude dosadno.
Ko je vatra, a ko led u vašem odnosu?
To je bar vidljivo golim okom. Gospodin Milomir raskošno gori i pucketa na sve strane, a Vesna je besna i prkosna, ukočena, flegmatična, ledena, a besprizorno opasna gospodarica njegovog srca i uma.
Marić je priznao da bi mu život sa glupljom ženom zasigurno bio lakši... Dočarajte nam svakodnevicu dva dominantna intelektualca, dva izražena karaktera.
Rado bih, ali nije za javnost. Možete mi verovati na reč.
Mnogi zaista veruju da ste „kučka koja ga zlostavlja“, kako ste se jednom i sami našalili. Vas, čini se, takve priče ne dotiču, štaviše, zabavljaju Vas, pa ih nekad i sami „podgrevate“...
Veruju i da je Zemlja ravna ploča, pa ne vidim što ne bi verovali u urbanu legendu o kučkastoj Vesni koja mučenog loknastog Marića zlostavlja po ceo dan moleći ga da sklanja knjige da može da prođe do kuhinje ili kupatila.
Za razliku od Vaših koleginica, Vi se u medijima pojavljujete dozirano i s dobrim razlogom. Znači li to da je Vaše ime garancija za dobru prodaju knjige i da „izlaženje iz frižidera“ nije neophodno?
Iskakala sam i ja, pa mi je dosadilo. I sećam se kako sam pre mnoooogo godina sa mnogo žara kupovala crveni itison za ulicu ispred restorana u kojem mi je bila promocija prvog romana. To je bio prvi red carpet u Beogradu... A i zabranila sam govorancije bilo koje vrste, glavni kritičari mog romana prvenca su bili trubači Salijevići.
Neko će reći da ste kontroverzna ličnost, a Vi zapravo samo govorite ono što mislite i iza čega čvrsto stojite, bez uvijanja. Da li su Vas transparentni stavovi nekad koštali?
A koga nisu? Sve što valja, košta.
Možda niste tipična srpska supruga, ali ste zato majka u punom smislu te reči, brižna i požrtvovana. Čime se bavi Vaš sin Vedran?
Stvarno nisam izmislila da je to dete vaspitavalo mene i Marića koliko i mi njega. Vrlo je zanimljiv. Samo svoj. I nisam još dosegla nivo da je potpuno zadovoljan mojim ponašanjem, ali mi je nedavno dao nekoliko pohvala za trud. Vedran prezire tračeve i ogovaranje bilo koje vrste, čak i ono najbenignije. I to mi je najstrože zabranjeno, čak i kada sušim lak na noktima uz kafu sa mojom manikirkom Marinom, pa obe kažemo koju tipa: „Jao, da li si čula za...“ Tu nastaje tajac ukoliko mi je Veki slučajno u blizini.
Meša Selimović kaže da ko promaši ljubav promašio je život, a ja bih nekako skromno, nipošto se ne poredeći sa njim, rekla da ko promaši kao roditelj... Vedran je mlad, lep, obrazovan, poliglota, uspešniji i od mene i od Marića u tim godinama. Šta bih nabrojala, a i poželela i njemu i nama još.
Leto ćete po tradiciji provesti u Budvi, gde imate stan. Kako bi glasila definicija Vašeg savršenog odmora?
Sve je leti savršeno. I miris kokosovog ulja, i autana, i fleke od lubenice i paradajza, i aloja kojom mažem večito pregorelog Marića, i jutra na mojoj terasi, i noći u Starom gradu... I provod na jahti kod Bogija i Mare, i „Ćatovića mlini“, i rižoto od crnog divljeg pirinča i gamnira... I sve te lepote leta bez kojih ovaj svet ne bi bio isti.
Na plažama će se ovog leta čitati „Preživeti smrt“, a šta će pod suncobranom čitati Vesna Radusinović?
Ne idemo suncobran i ja nikako u istu rečenicu, i nema čitanja na plaži, jer iz vode ne izlazim.
Za kraj, otkrijte nam tajnu – kako preživeti smrt?
Za promenu, proživeti život.
Autor: Nadežda Jokić
Izvor: Story
Veruju i da je Zemlja ravna ploča, pa ne vidim što ne bi verovali u urbanu legendu o kučkastoj Vesni koja mučenog loknastog Marića zlostavlja po ceo dan moleći ga da sklanja knjige da može da prođe do kuhinje ili kupatila.
Za razliku od Vaših koleginica, Vi se u medijima pojavljujete dozirano i s dobrim razlogom. Znači li to da je Vaše ime garancija za dobru prodaju knjige i da „izlaženje iz frižidera“ nije neophodno?
Iskakala sam i ja, pa mi je dosadilo. I sećam se kako sam pre mnoooogo godina sa mnogo žara kupovala crveni itison za ulicu ispred restorana u kojem mi je bila promocija prvog romana. To je bio prvi red carpet u Beogradu... A i zabranila sam govorancije bilo koje vrste, glavni kritičari mog romana prvenca su bili trubači Salijevići.
Neko će reći da ste kontroverzna ličnost, a Vi zapravo samo govorite ono što mislite i iza čega čvrsto stojite, bez uvijanja. Da li su Vas transparentni stavovi nekad koštali?
A koga nisu? Sve što valja, košta.
Možda niste tipična srpska supruga, ali ste zato majka u punom smislu te reči, brižna i požrtvovana. Čime se bavi Vaš sin Vedran?
Stvarno nisam izmislila da je to dete vaspitavalo mene i Marića koliko i mi njega. Vrlo je zanimljiv. Samo svoj. I nisam još dosegla nivo da je potpuno zadovoljan mojim ponašanjem, ali mi je nedavno dao nekoliko pohvala za trud. Vedran prezire tračeve i ogovaranje bilo koje vrste, čak i ono najbenignije. I to mi je najstrože zabranjeno, čak i kada sušim lak na noktima uz kafu sa mojom manikirkom Marinom, pa obe kažemo koju tipa: „Jao, da li si čula za...“ Tu nastaje tajac ukoliko mi je Veki slučajno u blizini.
Meša Selimović kaže da ko promaši ljubav promašio je život, a ja bih nekako skromno, nipošto se ne poredeći sa njim, rekla da ko promaši kao roditelj... Vedran je mlad, lep, obrazovan, poliglota, uspešniji i od mene i od Marića u tim godinama. Šta bih nabrojala, a i poželela i njemu i nama još.
Leto ćete po tradiciji provesti u Budvi, gde imate stan. Kako bi glasila definicija Vašeg savršenog odmora?
Sve je leti savršeno. I miris kokosovog ulja, i autana, i fleke od lubenice i paradajza, i aloja kojom mažem večito pregorelog Marića, i jutra na mojoj terasi, i noći u Starom gradu... I provod na jahti kod Bogija i Mare, i „Ćatovića mlini“, i rižoto od crnog divljeg pirinča i gamnira... I sve te lepote leta bez kojih ovaj svet ne bi bio isti.
Na plažama će se ovog leta čitati „Preživeti smrt“, a šta će pod suncobranom čitati Vesna Radusinović?
Ne idemo suncobran i ja nikako u istu rečenicu, i nema čitanja na plaži, jer iz vode ne izlazim.
Za kraj, otkrijte nam tajnu – kako preživeti smrt?
Za promenu, proživeti život.
Autor: Nadežda Jokić
Izvor: Story
Autor: Vesna Radusinović
