Srpski roman "Zavet heroja" mladog pisca i novinara Slaviše Pavlovića postao je hit u Rusiji i zauzeo deseto mesto na listi najprodavanijih knjiga u Moskovskom domu knjige, najvećoj knjižari u zemlji. Pavlovićevo delo, objavljeno u "Laguni" prošle godine, donosi priču o jednoj srpskoj porodici tokom Velikog rata:

- Govorim o vrednostima jedne generacije; časti, viteštvu, borbi da se zadata reč održi, bez obzira na cenu. Patriotizam jednog malog naroda, koji je u trenucima najveće tragedije uspeo da bude tako veliki, predstavlja nešto na šta se treba ugledati - kaže za "Novosti" Pavlović.

* Odakle interesovanje za temu?

Rođen sam u mestu gde se odigrala Bitka na Mačkovom kamenu, moji preci su životom branili moje pravo da 100 godina kasnije živim slobodno, odrastao sam uz priče o besmrtnim herojima, tako da se u detinjstvu stvorila slika o vrednostima pokazanim u jednom istorijskom trenutku. Mislim da je to najtragičniji deo srpske istorije, ali ujedno i najslavniji, gde su "ratnici iz bajke," kako ih je nazvao nemački general Makenzen, i najveću tugu pretvarali u slavu. Takođe, sloga među srpskim narodom nikada nije bila veća, a to je ono što nam je kao narodu najpotrebnije - kaže Pavlović.

* Kako je došlo do toga da roman osvoji rusku publiku?

- Kod njih nema mnogo knjiga sa ovom tematikom, pa su prilično zainteresovani za taj period istorije. Na državnom nivou oni su formirali Odbor za obeležavanje stogodišnjice Velikog rata, pa je senator Anatolij Lisicin, koji je potpredsednik tog odbora, odabrao moju knjigu za prevod na ruski, a predsednik Dume Sergej Nariškin je pročitao tekst i napisao predgovor. Kada je Nariškin, u maju dolazio u Beograd, imao sam priliku da ga upoznam, a videli smo se i u Moskvi na istorijskom skupu o Velikom ratu.

* Roman je stigao i do Putina?

- Kada je Putin dolazio u Beograd, sa njim u delegaciji je putovao i senator Lisicin, zaslužan za izlazak ruskog izdanja "Zaveta heroja", ali i za mnoge kulturne projekte između dve zemlje. Kako je tih dana rusko izdanje izašlo iz štampe, prva dva štampana primerka poklonio je predsedniku Putinu i predsedniku Nikoliću, kao primer dugogodišnje kulturne saradnje dva bliska naroda. To je izuzetna čast za jednog pisca.

* Kako se u Rusiji odnose prema temi stogodišnjice Prvog svetskog rata, pokušajima revizije istorije, optuživanju Srbije?

- Oni su izuzetni po pitanju borbe za istinu. Kod njih nema kompromisa sa suštinom. A istina je jedna - Srbija i Rusija nisu krive za Veliki rat. Spremni su na informacioni rat, spremni su za borbu samo da dokažu istinu, a najveći borac za pozitivno svetlo o Srbiji upravo je Lisicin, koji je zaslužan za obnovu Ruskog nekropola u Beogradu.

* Krajem jula prošle godine govorili ste na pomenutom skupu u Moskvi?

- Skupu su prisustvovali i ruski ministar kulture Vladimir Medinski, predsednik Dume Sergej Nariškin, zatim mnogi francuski i evropski istoričari. Toliko lepih reči o Srbiji do tada nikada nisam čuo, dok je moj govor o srpskom učešću u ratu ispraćen sa posebnom pažnjom, pa mi je sekretarka Francuske akademije nauka rekla da nikad nije čula da neko tako iskreno i emotivno govori o svojoj zemlji. Na promociji knjige u Moskvi, jedan od tamošnjih studenata nosio je majicu sa likom Gavrila Principa. To je dovoljan pokazatelj šta oni misle o reviziji.

* Spremate li nešto novo?

- Pri kraju sam trilera koji je za sada dobio radni naziv "Identitet". Iako je radnja u sadašnjem vremenu, u priču sam ubacio da i dalje postoji organizacija "Crna ruka", koja radi za dobrobit Srbije. Jednostavno, od tog perioda istorije ne mogu da pobegnem, ali počeo sam sa radom na nastavku "Zaveta heroja" koji će se zvati "Zavet potomaka".

Izvor: Večernje novosti