„Zagonetna narukvica Artura Pepera“ Fedre Patrik je priča o šezdesetdevetogodišnjem Arturu Peperu koji je već godinu dana udovac.  Na godišnjicu suprugine smrti nešto se iznenada menja. Njegova deca i susedi su zabrinuti a njemu je neprijatno zbog njihove brige. Ako postoji nešto što ne voli, to je da njemu ili drugima bude neprijatno.

Odlučan da krene dalje, Artur počinje da rasprema odeću pokojne supruge Mirijam. Tada pronalazi narukvicu sa privescima koju je krila od njega, i koja će odvesti Artura na neobično putovanje. Artur će, zapravo, upoznati život koji je njegova supruga vodila pre nego što se udala za njega.

Premisa romana je potraga. Svaki od privezaka ima priču koju Artur treba da otkrije i na kraju putovanja on će suprugu ili razumeti bolje ili je neće prepoznati. Na neki način, Artur kreće na put samootkrivanja, tokom kojeg će doživeti različita osećanja. Lepota ovog romana leži u načinu na koji ga je Patrikova napisala. Artur Peper je divno prikazan kroz njegove interakcije, ili nedostatak istih, sa svetom. On je prijateljski heroj, pomalo zbunjen, drag engleski čičica koga drage volje pratimo kroz njegovo pozno odrastanje.

Arturova potraga počinje priveskom u obliku slona na kome je vrlo zgodno ugraviran broj telefona. Telefon pripada Radžešu Mehri, Indijcu kome je Mirijam bila dadilja. Artur nije znao da mu je supruga nekada živela u Indiji.

Sada sredovečan, Radžeš otkriva Arturu kako je kao dečak bio zaljublljen u Mirijam i kako se to katastrofalno završilo. Budući da je Artur upoznao Mirijam kao odrastao čovek, takvu ljubav nije mogao da iskusi. Radžeš Arturu daje adresu gde je nekada živela Mirijam i tako nas vodi do drugog priveska i nove Arturove destinacije.

Prateći tragove privezaka, Artur upoznaje različite oblike ljubavi: dečaka zaljubljenog u dadilju; ekscentričnog starijeg muškarca sa mladom suprugom koja je ostala uz njega tokom burnog životnog perioda; umetnika i njegovu muzu; mlade ljubavnike koje smrt rastavlja; stariju ženu udatu za svoj posao.

Suočen sa ovim različitim vezama i u svetlu onoga što je smatrao stabilnim brakom, Artur postavlja pitanje koje je u srži svake veze: da li sam bio dovoljan?

Iako je lako okarakterisati ovaj roman kao lako štivo, njegove vesele i povremeno i komične epizoide (nezaboravna scena sa Arturom, njegovim prtljagom i žbunom), Patrikova najbolje piše o sumornim ishodima ljubavi. Čitalac ostaje uzdrman pitanjem: Šta ako je veza koja nas je održavala u životu uništavala onog drugog? Stoga je ovo veoma vešt roman.

Lik Mirijam, pokojne supruge koja pokreće mnoga pitanja, nikada se ne otkriva u potpunosti. Iako je zaplet zasnovan na ideji da se otkrije ko je bila Mirijam, ona sama nikada nije definisana. Umesto toga otkrivamo načine na koje je bila voljena.

Na koncu svega, ovo je Arturova pripovest i možda je bolje da fokus njegove želje ostane maglovit u zamenu za razumevanje sebe. Ovo su amajlije Artura Pepera, a ne Mirijam, a Artur je divan lik. A kada sklopimo korice ove knjige, poželimo da i sam doda jedan privezak na ovu čarobnu narukvicu ljubavi.

Izvor: washingtonindependentreviewofbooks.com