Valerija u crno – belom
Čini mi se kao da sam juče pisala svoje utiske o romanu „Valerija u ogledalu“, drugom delu čiklit serijala koji je bio toliko popularan ove jeseni i zime. Kao što sam rekla, uživala sam čitajući prva dva romana u serijalu i sa nestrpljenjem sa iščekivala „Valeriju u crno-belom“. Dobra stvar kod ove tetralogije je ta što su romani objavljivani u kratkim razmacima, tako da sam se bacila na čitanje trećeg dela istog trenutka kada sam završila drugi, a četvrti deo sam započela dan nakon što sam završila treći i najverovatnije ću ga podjednako brzo pročitati kao i prethodne, pa ćete uskoro čitati još mojih komentara o Valeriji. Evo mojih utisaka o trećem delu serijala.
Već sam rekla da smatram da je drugi deo serijala izuzetak od pravila da su nastavci obično lošiji od prvog romana i sada ću isto to reći za roman „Valerija u crno – belom“. Izuzetno je teško napisati roman koji je podjenako zanimljiv kao onaj koji mu je prethodio, a još teže je ponoviti to i treći i četvrti put.
Ponoviću, ovo nije slučaj sa Valerijom jer je treći deo podjednako dobar kao i prethodna dva. Štaviše, ostavlja čitaoce željnim nastavka i tužnim zato što će to biti poslednji roman u serijalu koji ih je potpuno osvojio.
Kao i u drugom delu, u ovom romanu ima manje humora, ali je održan nivo erotike iz romana „Valerija u ogledalu“ – i dalje je vrlo otvorena i direktna, ali ne vulgarna ili dosadna.
Valerija nam ponovo priča o svojim ljubavnim uspesima i neuspesima, o svom poslu i drugaricama. Što se ljubavi tiče, u prethodnim romanima njeni glavni partneri su bili Adrijan i Viktor, a u ovom, Adrijan skoro potpuno nestaje sa scene. Ipak, zamenjuje ga novi Viktorov suparnik – Bruno. On je pisac i, mada nije toliko zgodan kao Viktor, ima ono nešto što Valeriju privlači a on joj se, kao i ostali, prepušta na milost i nemilost. Priznajem da mi se ovaj lik svideo i, da nema Viktora, svideo bi mi se još više. Ali, šta da radim, po prirodi sam verna i odana, i pošto sam još u prvom delu potpuno stala na Viktorovu stranu, i sada navijam za njega i nadam se da će i Valerija njega odabrati. Zato sam pomalo patila čitajući ovaj deo... A ko zna šta me tek čeka u četvrtom! Scene sa Brunom su stvarno „vruće“, čak više od onih sa Viktorom u drugom romanu. Oduševljava me kako autroka uspeva da prenese erotski naboj koji se oseća u vazduhu, pa se čitaocu čini da i sam proživljava njihovu priču.
Pa ipak, neki Valerijini postupci mi uopšte nisu jasni. Stvarno ne mogu da razumem zašto nije sa Viktorom, kada je jasno kao dan da su potpuno ludi jedno za drugim...
Lola, koja „proždire muškarce“, ponovo ima novog partnera. Ovog puta se upušta u avanturu sa momkom koga upoznaje na kursu jezika. Jasno je da je mlađi od nje, ali ona ne zna tačno koliko mlađi, pa će se Lola, koja je uvek bila impulsivna ne mareći za posledice, susresti sa sumnjom i predrasudama. Na kraju, on će mnogo zrelije postupiti od nje.
Karmen nastavlja po starom: i dalje je ludo zaljubljena u Borhu i sprema se za venčanje, a u međuvremenu se svađa sa svojom užasnom budućom svekrvom. Odnos Karmen i Borhe je prelep, on je divan i pažljiv prema njoj.
I, konačno, tu je Nerea, prelepa i ledena. U ovom delu će raskrstiti sa svime iz prošlosti i odlučiti da živi kako ona hoće. Daje otkaz na poslu i otvara firmu za organizovanje venčanja.
S druge strane, što se muških likova tiče, Adrijan skoro i ne izlazi iz kuće, a kada izađe, to je uvek u potrazi sa divljenjem, tako da je bolje da se ne pojavljuje. Čitateljke će i dalje biti zaljubljene u Viktora, koji će, i protiv svoje volje, pokazati svoju nežniju stranu. I, upoznajemo Bruna, koji bi, kako sam već rekla, bio fenomenalan lik... da nema Viktora.
Kao i u prethodnim romanima, ono što mi se najviše svidelo jeste odnos među drugaricama. Sjajno je kako međusobno razgovaraju, kako se podržavaju i kako su uvek tu jedna za drugu. Njih četiri me oduševljavaju.
I ovaj roman, kako njegovi prethodnici, može se svrstati u čiklit: svež je i lagan, lako se čita, zabavan je i drži pažnju. Spada u one romane koji kao da se čitaju sami od sebe, bez ikakvog napora i gotovo u jednom dahu, verujte mi. Svaki deo ima preko 400 stranica, a kada stignete do kraja, zapitate se: „Već? Nema više?“ Počnete da čitate da popunite trenutak slobodnog vremena i, dok trepnete, već ste pročitali 50 strana. Ovo je pravi primer knjige koja se ne ispušta iz ruku.
Ovaj roman, kao i prethodni, održava laganu i humorističnu notu, ali manje nego prvi roman, „Na Valerijinom mestu“.
Zaključak:
Treći deo je dostojan sledbenik prva dva romana. Svež, savremen, dinamičan i vrcav roman koji se čita sa uživanjem i garantuje dobru zabavu. Ova saga je fenomenalna!
Izvor: librosquehayqueleer-laky.blogspot.com
Prevod: Sonja Laštro
Već sam rekla da smatram da je drugi deo serijala izuzetak od pravila da su nastavci obično lošiji od prvog romana i sada ću isto to reći za roman „Valerija u crno – belom“. Izuzetno je teško napisati roman koji je podjenako zanimljiv kao onaj koji mu je prethodio, a još teže je ponoviti to i treći i četvrti put.
Ponoviću, ovo nije slučaj sa Valerijom jer je treći deo podjednako dobar kao i prethodna dva. Štaviše, ostavlja čitaoce željnim nastavka i tužnim zato što će to biti poslednji roman u serijalu koji ih je potpuno osvojio.
Kao i u drugom delu, u ovom romanu ima manje humora, ali je održan nivo erotike iz romana „Valerija u ogledalu“ – i dalje je vrlo otvorena i direktna, ali ne vulgarna ili dosadna.
Valerija nam ponovo priča o svojim ljubavnim uspesima i neuspesima, o svom poslu i drugaricama. Što se ljubavi tiče, u prethodnim romanima njeni glavni partneri su bili Adrijan i Viktor, a u ovom, Adrijan skoro potpuno nestaje sa scene. Ipak, zamenjuje ga novi Viktorov suparnik – Bruno. On je pisac i, mada nije toliko zgodan kao Viktor, ima ono nešto što Valeriju privlači a on joj se, kao i ostali, prepušta na milost i nemilost. Priznajem da mi se ovaj lik svideo i, da nema Viktora, svideo bi mi se još više. Ali, šta da radim, po prirodi sam verna i odana, i pošto sam još u prvom delu potpuno stala na Viktorovu stranu, i sada navijam za njega i nadam se da će i Valerija njega odabrati. Zato sam pomalo patila čitajući ovaj deo... A ko zna šta me tek čeka u četvrtom! Scene sa Brunom su stvarno „vruće“, čak više od onih sa Viktorom u drugom romanu. Oduševljava me kako autroka uspeva da prenese erotski naboj koji se oseća u vazduhu, pa se čitaocu čini da i sam proživljava njihovu priču.
Pa ipak, neki Valerijini postupci mi uopšte nisu jasni. Stvarno ne mogu da razumem zašto nije sa Viktorom, kada je jasno kao dan da su potpuno ludi jedno za drugim...
Lola, koja „proždire muškarce“, ponovo ima novog partnera. Ovog puta se upušta u avanturu sa momkom koga upoznaje na kursu jezika. Jasno je da je mlađi od nje, ali ona ne zna tačno koliko mlađi, pa će se Lola, koja je uvek bila impulsivna ne mareći za posledice, susresti sa sumnjom i predrasudama. Na kraju, on će mnogo zrelije postupiti od nje.
Karmen nastavlja po starom: i dalje je ludo zaljubljena u Borhu i sprema se za venčanje, a u međuvremenu se svađa sa svojom užasnom budućom svekrvom. Odnos Karmen i Borhe je prelep, on je divan i pažljiv prema njoj.
I, konačno, tu je Nerea, prelepa i ledena. U ovom delu će raskrstiti sa svime iz prošlosti i odlučiti da živi kako ona hoće. Daje otkaz na poslu i otvara firmu za organizovanje venčanja.
S druge strane, što se muških likova tiče, Adrijan skoro i ne izlazi iz kuće, a kada izađe, to je uvek u potrazi sa divljenjem, tako da je bolje da se ne pojavljuje. Čitateljke će i dalje biti zaljubljene u Viktora, koji će, i protiv svoje volje, pokazati svoju nežniju stranu. I, upoznajemo Bruna, koji bi, kako sam već rekla, bio fenomenalan lik... da nema Viktora.
Kao i u prethodnim romanima, ono što mi se najviše svidelo jeste odnos među drugaricama. Sjajno je kako međusobno razgovaraju, kako se podržavaju i kako su uvek tu jedna za drugu. Njih četiri me oduševljavaju.
I ovaj roman, kako njegovi prethodnici, može se svrstati u čiklit: svež je i lagan, lako se čita, zabavan je i drži pažnju. Spada u one romane koji kao da se čitaju sami od sebe, bez ikakvog napora i gotovo u jednom dahu, verujte mi. Svaki deo ima preko 400 stranica, a kada stignete do kraja, zapitate se: „Već? Nema više?“ Počnete da čitate da popunite trenutak slobodnog vremena i, dok trepnete, već ste pročitali 50 strana. Ovo je pravi primer knjige koja se ne ispušta iz ruku.
Ovaj roman, kao i prethodni, održava laganu i humorističnu notu, ali manje nego prvi roman, „Na Valerijinom mestu“.
Zaključak:
Treći deo je dostojan sledbenik prva dva romana. Svež, savremen, dinamičan i vrcav roman koji se čita sa uživanjem i garantuje dobru zabavu. Ova saga je fenomenalna!
Izvor: librosquehayqueleer-laky.blogspot.com
Prevod: Sonja Laštro
