Svi vole dobar triler. Inteligentno, uzbudljivo štivo, roman Vladimira Vujinovića „Slamar“ predstavljen je 30. juna u knjižari Delfi SKC.
O knjizi su pored autora govorili kritičar i pisac Đorđe Bajić, policijski inspektor i pisac Lazar Jovanović i urednica knjige Dubravka Dragović Šehović.
Dubravka i sama voli da čita trilere i izrazila je nadu da će ih s vremenom biti više. „U Laguni imamo izvanredne autore koji pišu trilere. Kada je reč o ’Slamaru’, prva verzija romana već je bila izuzetno dobra i onda smo ga malo brusili i radili na dinamici. Reč je o izuzetno dobroj i kvalitetnoj priči sa interesantnim likovima. Pre svih, glavni junak, policijski inspektor Filip Vujić, neobičan je lik, nesvakidašnji čovek bez poroka, za koga ipak kroz roman otkrivamo i njegove probleme. Takođe, Vladimir je verno dočarao plejadu likova, a posebno mi se dopalo što je predstavio specifičnu vrstu mafije – poljoprivrednu mafiju – što je novo u našoj književnosti.“
Kada je reč o policijskim procedurama, Lazar Jovanović je odao priznanje autoru na vernom predstavljanju: „Vlada je obišao to ’minsko polje’ onako baletski i nigde se nije spotakao, sve je uradio kako treba i toliko je verno pisao da sam ga pitao da li je stvarno bio u Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku. Verno je predstavio kako naš posao zaista izgleda, čak i kad je tema serijskog ubice u pitanju, koja je u našoj zemlji uvek klimav teren jer nismo u skorije vreme imali takve slučajeve.“
Đorđu Bajiću se posebno dopala osobenost glavnog junaka: „On je policijski inspektor novije generacije i interesantno ga je pratiti. Vlada voli, kao i ja, da pored kriminalističkog zapleta, koji je glavna atrakcija, uključi i diskretnu priču o privatnom životu junaka. Čitajući njegov roman, pratimo i lične peripetije koje će se sigurno razvijati i u narednim romanima o inspektoru Vujiću.“
Vlada Vujinović je najpre bio čitalac trilera, i to počev od dela Agate Kristi. Nastavio je sa američkim triler piscima – Patersonom, Kobenom, Lijem Čajldom. Naravno, tu su Skandinavci, koji su uveli revoluciju u žanr trilera time što su ga maksimalno unapredili i uozbiljili stvarajući ozbiljnu književnost. „Mogu slobodno da kažem da pripadam skandinavskoj školi trilera. Iako sam pisao i ranije, triler mi je pomogao da koncentrišem svoje pisanje na priču, na radnju, na naraciju.“
Radnja romana donosi kompleksnu priču koja se odvija u dve pogranične države, Srbiji i Hrvatskoj. „Triler je specifičan po tome što zahteva dobro planiranje. Pre pisanja morate da izgradite kostur, scenosled, detaljan plan, da nabrojite sve likove, da ih dramski povežete. Ipak nije moguće sve isplanirati jer vas priča nekad vuče sama“, istakao je Vujinović.
„Slamar“ je višeslojan roman. „Prvi utisak je zabavna priča gde pratimo impresiju, ali ima i dublji sloj, to je roman o tajkunizaciji Srbije, o rasprodaji državne i društvene imovine, preduzeća, priča o poljoprivrednoj mafiji koje mnogi nisu svesni, to je priča o otimačini tuđe imovine i nadasve o običnom malom čoveku koji ne može tako lako da se nosi sa velikim društvenim nepravdama“.
Dubravka i sama voli da čita trilere i izrazila je nadu da će ih s vremenom biti više. „U Laguni imamo izvanredne autore koji pišu trilere. Kada je reč o ’Slamaru’, prva verzija romana već je bila izuzetno dobra i onda smo ga malo brusili i radili na dinamici. Reč je o izuzetno dobroj i kvalitetnoj priči sa interesantnim likovima. Pre svih, glavni junak, policijski inspektor Filip Vujić, neobičan je lik, nesvakidašnji čovek bez poroka, za koga ipak kroz roman otkrivamo i njegove probleme. Takođe, Vladimir je verno dočarao plejadu likova, a posebno mi se dopalo što je predstavio specifičnu vrstu mafije – poljoprivrednu mafiju – što je novo u našoj književnosti.“
Kada je reč o policijskim procedurama, Lazar Jovanović je odao priznanje autoru na vernom predstavljanju: „Vlada je obišao to ’minsko polje’ onako baletski i nigde se nije spotakao, sve je uradio kako treba i toliko je verno pisao da sam ga pitao da li je stvarno bio u Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku. Verno je predstavio kako naš posao zaista izgleda, čak i kad je tema serijskog ubice u pitanju, koja je u našoj zemlji uvek klimav teren jer nismo u skorije vreme imali takve slučajeve.“
Đorđu Bajiću se posebno dopala osobenost glavnog junaka: „On je policijski inspektor novije generacije i interesantno ga je pratiti. Vlada voli, kao i ja, da pored kriminalističkog zapleta, koji je glavna atrakcija, uključi i diskretnu priču o privatnom životu junaka. Čitajući njegov roman, pratimo i lične peripetije koje će se sigurno razvijati i u narednim romanima o inspektoru Vujiću.“
Vlada Vujinović je najpre bio čitalac trilera, i to počev od dela Agate Kristi. Nastavio je sa američkim triler piscima – Patersonom, Kobenom, Lijem Čajldom. Naravno, tu su Skandinavci, koji su uveli revoluciju u žanr trilera time što su ga maksimalno unapredili i uozbiljili stvarajući ozbiljnu književnost. „Mogu slobodno da kažem da pripadam skandinavskoj školi trilera. Iako sam pisao i ranije, triler mi je pomogao da koncentrišem svoje pisanje na priču, na radnju, na naraciju.“
Radnja romana donosi kompleksnu priču koja se odvija u dve pogranične države, Srbiji i Hrvatskoj. „Triler je specifičan po tome što zahteva dobro planiranje. Pre pisanja morate da izgradite kostur, scenosled, detaljan plan, da nabrojite sve likove, da ih dramski povežete. Ipak nije moguće sve isplanirati jer vas priča nekad vuče sama“, istakao je Vujinović.
„Slamar“ je višeslojan roman. „Prvi utisak je zabavna priča gde pratimo impresiju, ali ima i dublji sloj, to je roman o tajkunizaciji Srbije, o rasprodaji državne i društvene imovine, preduzeća, priča o poljoprivrednoj mafiji koje mnogi nisu svesni, to je priča o otimačini tuđe imovine i nadasve o običnom malom čoveku koji ne može tako lako da se nosi sa velikim društvenim nepravdama“.
1/18
Roman „Slamar“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
