U cilju promocije ovog Koeljovog romana „Hipi“ koji nam stiže u knjižare 17. septembra, španski izdavač je odabrao malu grupu novinara i tri verna čitaoca njegovih dela i dozvolio im da pre objavljivanja pročitaju rukopis romana „Hipi“ koji sadrži mnoštvo autobiografskih elemenata. To je izgledalo tako što je izdavač poveo svoje odabrane goste u obilazak oblasti Alpuhara na jugu Španije do mesta Benefisio, jednog od poslednjih hipi naselja na Iberijskom poluostrvu. Na ovom mestu, lepota prirode je zapanjujuća. Od severa ka jugu protiče potočić koji obeležava ovo naselje sa sopstvenom samoupravom, a sačinjeno je od mnoštva vigvama koji podsećaju na naselja američkih Indijanaca i drugih skromnih građevina. Potočić je samo jedna od mnogih prirodnih lepota, od kojih se najviše ističe prelepi vodopad koji čini da letnje vrućine budu mnogo podnošljivije.

Brazilski autor je imao vrlo zanimljiv hipi period u svojoj mladosti, i sedemdesetih godina je proputovao pola sveta minibusom, da bi ga put naneo baš u Alphuaru, gde će se brojni hipici naseliti mnogo godina kasnije. Paulo Koeljo je započeo svoj razvoj kao hipik u Amsterdamu, kada je tamo doputovao iz Nepala. O ovome nam vrlo jasnim i konciznim stilom pripoveda u svom romanu. Jedna novinarka smatra da se piščev hipi način života u mladosti nikako ne slaže sa životom koji danas vodi, pošto se životna načela hipika kose sa današnjim, ali život se menja i sedamdesete nemaju dodirnih tačaka sa savremenim svetom. Svetovno ne mora da bude u sukobu sa duhovnim i Koeljo se u kasnijem intervjuu žalio kako mu ta novinarka nije dozvolila da dođe do reči. Jedna od mana savremenog dinamičnog novinarstva je ta što novinari žele da budu glavni akteri svojih intervjua, što je ogromna greška.

Izdavačka kuća Planeta je okupila grupu čitalaca avanturista i odvela ih u brdovitu Alpuharu da prvi pročitaju roman „Hipi“ i za njih je organizovala minibus sličan onome kojim je Koeljo putovao kako bi mogli da obiđu najpoznatija mesta u ovoj oblasti. Alpuhara obuhvata širok pojas između provincija Granade i Almerije. Na našem putovanju smo posetili Treveles, gde smo probali lokalnu kuhinju Alpuhare i njihovu poznatu šunku; Lanharon, gde smo utolili žeđ; Orhivu, gde smo šetali uskim, čistobelim uličicama i naravno, Benefisio, kao što smo već pomenuli, gde smo videli kako živi šačica preostalih hipika, koji se danas smatraju izumirućom vrstom.

Potpuno je jasno da je „Hipi“ roman Paula Koelja koji sadrži najviše autobiografskih elementa. U ovom delu nam pripoveda u trećem licu o svojim iskustvima kao hipik i svojim putovanjima po svetu. Mi smo pripadali grupi od sedmoro ljudi koji su, osim urednika romana, pre svih mogli da pročitaju ovo delo. U grupi su bile i tri pobednice na konkursu o Koelju koji je bio održan na društvenim mrežama. Ostali prisutni su bili agentkinja Paula Koelja u Španiji, zatim njegova dobra poznanica iz izdavačke kuće Planeta i dva španska blogera.

U našoj maloj ekspediciji su učestvovali i vozač minibusa Gonsalo koji je stručnjak za stara vozila i vlasnik malog salona automobila u Malagi u kome ima različite modele limuzina i automobila i, između ostalih, i model Vokswagen minibusa koji je bio popularan šezesetih i sedamdesetih godina kada je Koeljo putovao svetom, i on je poslužio za naše putovanje. Sa nama su bili i kamermani Hose i Oriol i oni su dokumentovali našu avanturu.

Proveli smo ceo vikend uživajući u našem hipi iskustvu, pošto smo osim čitanja knjige išli u obilazak već pomenutih mesta. Iskustvo smo upotpunili časom joge pored jezerceta na obronku planine uz pomoć Joela, našeg instruktora iz Izraela, koji nas je pošteno preznojio. Ja sam se već upisao na časove joge, da budem hipi u najvećoj mogućoj meri.

Naša avantura, koja se umnogome zasnivala na improvizaciji, nastavila se i u ruralnoj kućici u kojoj smo bili smešteni. Tamo smo svi morali da radimo – ili smo pripremali jelo (iako nam se tortilja lepila za tiganj), ili smo postavljali sto da bismo probali ono što smo skuvali. U trenucima slobodnog vremena smo čitali roman i razmenjivali utiske o njemu. Proveli smo vrlo prijatan vikend i osećali smo da je Paulo duhom sa nama u svakom trenutku. Isti osećaj će imati i svaki čitalac koji se lati ovog romana i prepusti putovanju kroz vreme u doba koje je obeležilo važan period u životu najčitanijeg brazilskog pisca na svetu.

A kratak video o ovom putovanju možete pogledati ovde.

Izvor: todoliteratura.es
Prevod: Sonja Laštro