Putopisni memoari Ane Šerman „Zvona starog Tokija“ vode nas u prestonicu Japana i upoznaju sa dušom ovog grada, njegovim stanovnicima, istorijom i kulturom.

Napisana lirskim jezikom, ovo je meditacija o životu zaodevena u priču o obilasku grada i upoznavanju s njegovim žiteljima.

Od 1632. do 1854. godine vladari Japana strogo su ograničavali dodir sa stranim zemljama, nametnuvši Japancima gotovo potpunu izolaciju u kojoj je odnegovana upečatljiva i jedinstvena kultura. Opčinjavajućom prozom s mnogo čulnih detalja Ana Šerman prikazuje potragu za velikim zvonima koji su u doba šoguna stanovnicima Eda, današnjeg Tokija, govorila koliko je sati.

Istraživanje Tokija postaje meditacija ne samo o vremenu nego i o istoriji, sećanju i nepostojanosti.

„Zvona starog Tokija“ idu za glasovima prošlosti kroz lavirint japanske prestonice. Jedna starica se seća kako je za vreme Drugog svetskog rata bežala od američkih napalm-bombi. Jedan naučnik pravi najtačniji sat na svetu, koji neće kasniti ni sekundu u pet milijardi godina. Poglavar šogunske kuće Tokugava kazuje svoje misli o razaranju grada njegovih predaka. „Ono što je izgubljeno – izgubljeno je. Ako pokušavate da trčite za izgubljenim, ono će vas odvesti u tamu.“

Ali Ana Šerman nas vodi i na putešestvija po gradu slikajući svoje prijateljstvo s vlasnikom malog, sasvim naročitog kafea, koji uživanje u kafi uzdiže do čiste umetnosti.

Ana Šerman je rođena u Arkanzasu. Studirala je grčki i latinski na koledžu Velsli i Oksfordu pre nego što se preselila u Tokio 2001.

„Zvona starog Tokija“ su njena prva knjiga i možete je pronaći od utorka 8. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.