Promocija knjige „Ugasiću svetlo“ Jovane Kuzmanović održana je 15. septembra u Delfi knjižari u SKC–u. O knjizi su, osim autorke, govorili i Milena Dasukidis, filolog opšte književnosti, i Ranko Trifković, pisac, novinar i glumac, koji je čitao i odlomke.
Troje umetnika na svoj način prevazilazi nametnute granice: Jelena je novinarka koja slikanjem beži od stvarnosti; Aleksandar živi za pisanje, ali za svoju temu nikako ne nalazi reči; a Sonja je plesačica koja nadrasta ovaj svet i njegova pravila svakim svojim pokretom, ranjavajući pritom i samu sebe. Kad se njih troje sretnu na splavu „Toledo“ u vlasništvu tajanstvenog gazde Belog, otkriće da su im sudbine isprepletane i teže odgovoru na večno pitanje: Ako umetnost predstavlja iskupljenje za grehe i našu stazu ka suncu, šta od nas ostaje kada se ugase svetla?
Ova erotska i strasna priča počinje jednim svojim delom još u drevnom Egiptu, na obalama Nila, uz opojne mirise i riku krokodila. Ali kad mnogo godina kasnije u Beogradu druga reka izbaci telo utopljene devojke, matica zbivanja počeće da nosi sudbine junaka u neočekivanim pravcima.
Jovana kaže da su je mnogi pitali dok je radila na romanu da li je on inspirisan događajima i ljudima iz stvarnog života. „Ovaj roman je za mene bio jedan vid eskapizma, da pišem o nečemu što nema nikakve veze ni sa mojim životom ni sa ljudima koje poznajem. Ima, naravno, nekih momenata, rečenica koje sam uzela od ljudi iz moje blizine, ali je cela priča jedna fantazija. Ja sam dugo pisala poeziju, kratke forme, negde od fakulteta sam počela da pišem i kratke priče, i tad je i nastala priča o Jeleni i Aleksu, koja je kasnije postala osnovica ovog romana.
Želela sam da ovaj roman ima sve: da bude i triler, i ljubavna priča, i istorijski roman, i fantastika. Pišući ga, bilo mi je jako zanimljivo da spajam sve te slojeve. Ovo je, iznad svega, jedna životna drama, ali je na momente neopipljiva, više deluje kao iluzija ili san, iako ima i teških tema. Zato imamo priču koja se proteže od starog Egipta, gde imamo jednu podlogu za sve ono što će se kasnije dešavati u vidu parfema koji će se prenositi kroz vekove, pa do savremenog Beograda gde se dešava najveći deo priče.“
Ova erotska i strasna priča počinje jednim svojim delom još u drevnom Egiptu, na obalama Nila, uz opojne mirise i riku krokodila. Ali kad mnogo godina kasnije u Beogradu druga reka izbaci telo utopljene devojke, matica zbivanja počeće da nosi sudbine junaka u neočekivanim pravcima.
Jovana kaže da su je mnogi pitali dok je radila na romanu da li je on inspirisan događajima i ljudima iz stvarnog života. „Ovaj roman je za mene bio jedan vid eskapizma, da pišem o nečemu što nema nikakve veze ni sa mojim životom ni sa ljudima koje poznajem. Ima, naravno, nekih momenata, rečenica koje sam uzela od ljudi iz moje blizine, ali je cela priča jedna fantazija. Ja sam dugo pisala poeziju, kratke forme, negde od fakulteta sam počela da pišem i kratke priče, i tad je i nastala priča o Jeleni i Aleksu, koja je kasnije postala osnovica ovog romana.
Želela sam da ovaj roman ima sve: da bude i triler, i ljubavna priča, i istorijski roman, i fantastika. Pišući ga, bilo mi je jako zanimljivo da spajam sve te slojeve. Ovo je, iznad svega, jedna životna drama, ali je na momente neopipljiva, više deluje kao iluzija ili san, iako ima i teških tema. Zato imamo priču koja se proteže od starog Egipta, gde imamo jednu podlogu za sve ono što će se kasnije dešavati u vidu parfema koji će se prenositi kroz vekove, pa do savremenog Beograda gde se dešava najveći deo priče.“
Milena Dasukidis smatra da u ovoj knjizi ne treba tražiti realističnu priču i da je ovo u najvećoj meri introspektivan roman. „Glavnu tema romana čine unutrašnji svetovi i životi glavnih, ali i sporednih junaka. To su veoma različiti likovi, različitih karaktera, koje povezuje to što se oni, sa svojim različitim pozadinskim pričama, sastaju oko zajedničkog pitanja: šta sad, šta dalje? Oni su svi dosegnuli neki trenutak u životu kad moraju da naprave neku promenu, a ono što ih tera na tu promenu jeste potreba za dosezanjem lične slobode.“
„Ova knjiga na specifičan način govori o raznim pitanjima, jezik je pun senzualnosti, u pitanju je ženska fantazija, ali koja ima dosta tačaka koje se tiču vrlo ozbiljnih i dubokih tema“, kaže Ranko Trifković. „Drago mi je što je Jovana napisala ovaj roman i što se u knjizi vide njen glas pisca, njen talenat, kroz niti koje je ona povezivala. Uvek je dobro kada pisac čitaocu ostavlja mrvice, ključeve, kako da roman čita. Jovana nama od početka ostavlja te tragove.“
Jovana Kuzmanović je diplomirala opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prevodi knjige za decu, bavi se novinarstvom, lekturom i korekturom tekstova. Godine 2021. objavila je zbirku pesama „Sutra ćemo trčati dalje“, a „Ugasiću svetlo“ je njen prvi roman.
„Ugasiću svetlo“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
Foto: Borivoje Milosavljević
„Ova knjiga na specifičan način govori o raznim pitanjima, jezik je pun senzualnosti, u pitanju je ženska fantazija, ali koja ima dosta tačaka koje se tiču vrlo ozbiljnih i dubokih tema“, kaže Ranko Trifković. „Drago mi je što je Jovana napisala ovaj roman i što se u knjizi vide njen glas pisca, njen talenat, kroz niti koje je ona povezivala. Uvek je dobro kada pisac čitaocu ostavlja mrvice, ključeve, kako da roman čita. Jovana nama od početka ostavlja te tragove.“
Jovana Kuzmanović je diplomirala opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prevodi knjige za decu, bavi se novinarstvom, lekturom i korekturom tekstova. Godine 2021. objavila je zbirku pesama „Sutra ćemo trčati dalje“, a „Ugasiću svetlo“ je njen prvi roman.
„Ugasiću svetlo“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
Foto: Borivoje Milosavljević
