Knjiga „Ubica“ Andree Galija, milanskog hroničara Korijere dela Sera, postavlja pitanje o tome kako je Julijan Sinanaj postao najtraženiji evropski plaćeni ubica.

Čitaoci će upoznati profesionalnog ubicu, od njegovih prvih koraka u svet kriminala. Priča se odmotava unazad, od trenutka kada je uhapšen, i seže u prošlost, do njegovog detinjstva. Da bi se razumeo Sinanijev razvojni put, moramo da se vratimo unazad, u vreme kada je njegov otac pobegao od diktature u svojoj zemlji, i poveo Julijana sa sobom, odvojivši ga od majke i sestre. Otišli su u Grčku. Andrea Gali je dosta prostora posvetio Julijanovom detinjstvu i opisu prilika u Albaniji kako bi pojasnio da je očev prebeg sa njim u Grčku bio gotovo nemoguća misija.

Tu počinje njegova karijera kriminalca, od sitnih krađa do ulaska u gruzijsku mafiju. Obučavao ga je veteran, bos gruzijske mafije, učio da pravi bombe i puca iz snajpera. Ukratko, pripremao ga je da bude najbolji profesionalni ubica na svetu.

 „Potraži bes koji kola u tebi. Kad ga nađeš, nauči da ga kon­trolišeš i da ga oslobodiš kad treba. Bes je životinja koja će te štititi.“

„Sad kada si se izduvao, treba ozbiljno da vežbamo. Uzmi pištolj i pucaj. Pucaj dok ti ruke ne prokrvare kao Hristu.“

Prvo što ćete primetiti kad budete počeli da čitate „Ubicu“ je autorov novinarski pristup. Imaćete utisak da čitate dugačku novinsku reportažu. Priča je dinamična, eksplozivnog ritma. Obiluje opisima, kao što je to često slučaj sa biografijama, iznosi pregršt činjenica i ima vrlo malo dijaloga, pa to u početku malo odvodi priču sa glavnog toka. 

Julijan Sinanaj je hladnokrvni ubica, bezosećajan i leden. Donekle je takav i stil biografije, jer se Gali trudio da što više opiše karakter i ne dozvoli čitaocu da pronikne u njegov sud ili emociju prema Julijanu.

U pitanju je nesvakidašnaj priča koju vredi proučiti.

Izvor: sistersbooks.blog
Prevod: Laguna