U okviru pratećeg programa 8. Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije LIFFE, u četvrtak, 10. septembra u Leskovačkom kulturnom centru održana je promocija knjige „Kad je svet imao brkove“ Ane Radmilović, ćerke glumca Zorana Radmilovića. Pored ove, predstavljene su i njene knjige „Zalažem se za laž“ i „Tezge, pumpe, u brdima, manastiri“.
Knjiga „Zalažem se za laž“ predstavlja zbirku Zoranovih pesama, intervjua, beleški, ljubavnih, političkih i drugih priča o Zaječaru… Naziv knjige je došao iz intervjua koji je zagrebačkom Vjesniku 1981. godine dao Zoran Radmilović, revoltiran skidanjem sa repertoara nekih predstava, kada je rekao da ako se svi tako zalažu za istinu, onda se on zalaže za laž.
Knjiga „Kad je svet imao brkove“ nije knjiga o Zoranu glumcu, već o odnosu između oca i ćerke, o poslednjim godinama njihovog zajedničkog života. „Iako se u knjizi ne opisuje njegova bolest, ona se oseća u svakom pasusu, jer dete od 11 godina ne razume najbolje šta se dešava“, istakla je na promociji Ana Radmilović, koja je 1985. godine kada joj je otac preminuo imala samo 11 godina, i dodala: „Zoran je želeo da mu u kući bude mir, previše je davao ali je bio i sujetan. Ovaj roman nije klasičan biografski roman, već priča o detetu koje je tako odgajano i koje je želelo da ima brkove.“ Na pitanje prisutne publike zašto baš brkovi, autorka odgovara: „Svi junaci su imali brkove. Svet je odavno ćosav i vrlo rado se seća tih brkova – tih junaka koji su imali šta da kažu i urade.“
Ana je godinu i po dana izveštavala sa Kosova. Od redakcije Balkan magazina, za koji radi kao novinarka, dobila je zadatak da napiše priču o Kosovu. Tako je nastala knjiga „Tezge, pumpe, u brdima, manastiri“, pseudodokumentarna priča o posledicama rata. Pripovedač je izmišljeni zapisničar, a sama knjiga je puna apstraktnih detalja kao što su ovampirena mačka, ljudi od 2,5 metra…
Nakon promocije Ana je prisutnim Leskovčanima potpisivala svoje knjige.
Knjiga „Zalažem se za laž“ predstavlja zbirku Zoranovih pesama, intervjua, beleški, ljubavnih, političkih i drugih priča o Zaječaru… Naziv knjige je došao iz intervjua koji je zagrebačkom Vjesniku 1981. godine dao Zoran Radmilović, revoltiran skidanjem sa repertoara nekih predstava, kada je rekao da ako se svi tako zalažu za istinu, onda se on zalaže za laž.
Knjiga „Kad je svet imao brkove“ nije knjiga o Zoranu glumcu, već o odnosu između oca i ćerke, o poslednjim godinama njihovog zajedničkog života. „Iako se u knjizi ne opisuje njegova bolest, ona se oseća u svakom pasusu, jer dete od 11 godina ne razume najbolje šta se dešava“, istakla je na promociji Ana Radmilović, koja je 1985. godine kada joj je otac preminuo imala samo 11 godina, i dodala: „Zoran je želeo da mu u kući bude mir, previše je davao ali je bio i sujetan. Ovaj roman nije klasičan biografski roman, već priča o detetu koje je tako odgajano i koje je želelo da ima brkove.“ Na pitanje prisutne publike zašto baš brkovi, autorka odgovara: „Svi junaci su imali brkove. Svet je odavno ćosav i vrlo rado se seća tih brkova – tih junaka koji su imali šta da kažu i urade.“
Ana je godinu i po dana izveštavala sa Kosova. Od redakcije Balkan magazina, za koji radi kao novinarka, dobila je zadatak da napiše priču o Kosovu. Tako je nastala knjiga „Tezge, pumpe, u brdima, manastiri“, pseudodokumentarna priča o posledicama rata. Pripovedač je izmišljeni zapisničar, a sama knjiga je puna apstraktnih detalja kao što su ovampirena mačka, ljudi od 2,5 metra…
Nakon promocije Ana je prisutnim Leskovčanima potpisivala svoje knjige.
