Vedrana Rudan došla je iz Rijeke u Beograd u petak, 18. septembra i predstavila knjigu „Zašto psujem“. Knjižara i kafe Delfi u SKC-u bili su mali da prime publiku željnu da vidi i čuje poznatu spisateljicu. Ovako je publika sedela na podu samo na najposećenijim rok koncertima, a i atmosfera je bila slična jer je Vedrana Rudan majstor komunikacije sa publikom. A rečima je šibala, ne štedeći ni domaćine ni goste.
Asistirali su joj urednik knjige, pisac Vladimir Arsenijević, čija je zasluga da je prvi Vedranin roman „Uho, grlo, nož“ stigao pred beogradske čitaoce odmah nakon zabrebačke premijere, a ubrzo je dramatizovan i sa velikjim uspehom je igran u „Ateljeu 212“, i PR menadžer Lagune Vanja Gavrovski koju Rudanova nije nimalo štedela, otvoreno joj je priznala da je tako lepa da bi je najradije ubila zbog toga.
Vladimir Arsenijević je ispričao da nije ni sanjao da će još na Sajmu knjiga u Beogradu 2003. godine prodati ceo prvi tiraž romana „Uho grlo, nož“, a da su do zatvaranja Sajma dolazili kupci i tražili knjigu koje više nije bilo. Do tada se u Srbiji nije ni znalo za Vedranu Rudan koja je pisala za Feral tribjun, Nacional, uređivala radio u Rijeci.
„Zašto psujem“ je njena prva knjiga objavljena u izdanju Lagune. Dok drugi kroz zube cede reči koje iz učtivosti ne mogu da izgovore glasno, ili se „ugrizu“ za jezik pre nego što kažu svoje mišljenje ljudima, Vedrana Rudan nema dilemu kako će da sruči istinu u lice.
Knjiga „Zašto psujem“ je zbirka odabranih tekstova koje je Vedrana pisala za svoj blog, verovatno najpopularniji u regionu, jer ima 160.000 sledbenika i 10 miliona pregleda. U tim kratkim tekstovima piše o svemu što joj zasmeta ili ima potrebu da o nečem javno progovori, a to je o ženama, muškarcima, deci, životu, sebi i ljudima oko nje.
Vladimir Arsenijević je kazao da se Vedrana Rudan usuđuje da kaže ono što se drugi ne usude ili govore u potaji, a ona na svoj način iznosi pred oči javnosti sve tabue i društvene devijacije, bilo da se radi o Hrvatima ili Srbima, Americi, Izraelu i Palestincima, o Katoličkoj crkvi, o ženama i muškarcima, o sebi i svom mužu.
Posebno oseća potrebu da brani slobodu govora, da psuje ako ima potrebu, da se ne obazire šta drugi misle pa makar nekad preterala.
„Nepogrešivo razotkriva licemjerje, šovinizam, primitivizam, zlostavljanje… jednom rečju, nepravdu“, istakao je Arsenijević.
Beogradska promocija je trajala oko pola sata, jer je književnica konstatovala da je „pakleno vruće, a ko želi da više sazna o knjizi, neka je kupi“. Vedrana Rudan je zatim sat i po, a možda i duže, strpljivo potpisivala knjige.
Vladimir Arsenijević je ispričao da nije ni sanjao da će još na Sajmu knjiga u Beogradu 2003. godine prodati ceo prvi tiraž romana „Uho grlo, nož“, a da su do zatvaranja Sajma dolazili kupci i tražili knjigu koje više nije bilo. Do tada se u Srbiji nije ni znalo za Vedranu Rudan koja je pisala za Feral tribjun, Nacional, uređivala radio u Rijeci.
„Zašto psujem“ je njena prva knjiga objavljena u izdanju Lagune. Dok drugi kroz zube cede reči koje iz učtivosti ne mogu da izgovore glasno, ili se „ugrizu“ za jezik pre nego što kažu svoje mišljenje ljudima, Vedrana Rudan nema dilemu kako će da sruči istinu u lice.
Knjiga „Zašto psujem“ je zbirka odabranih tekstova koje je Vedrana pisala za svoj blog, verovatno najpopularniji u regionu, jer ima 160.000 sledbenika i 10 miliona pregleda. U tim kratkim tekstovima piše o svemu što joj zasmeta ili ima potrebu da o nečem javno progovori, a to je o ženama, muškarcima, deci, životu, sebi i ljudima oko nje.
Vladimir Arsenijević je kazao da se Vedrana Rudan usuđuje da kaže ono što se drugi ne usude ili govore u potaji, a ona na svoj način iznosi pred oči javnosti sve tabue i društvene devijacije, bilo da se radi o Hrvatima ili Srbima, Americi, Izraelu i Palestincima, o Katoličkoj crkvi, o ženama i muškarcima, o sebi i svom mužu.
Posebno oseća potrebu da brani slobodu govora, da psuje ako ima potrebu, da se ne obazire šta drugi misle pa makar nekad preterala.
„Nepogrešivo razotkriva licemjerje, šovinizam, primitivizam, zlostavljanje… jednom rečju, nepravdu“, istakao je Arsenijević.
Beogradska promocija je trajala oko pola sata, jer je književnica konstatovala da je „pakleno vruće, a ko želi da više sazna o knjizi, neka je kupi“. Vedrana Rudan je zatim sat i po, a možda i duže, strpljivo potpisivala knjige.
