Triler u kojem danas živimo – „Astragan“ Dragana Velikića u prodaji od 18. avgusta
„Astragan“ Dragana Velikića, prvi put objavljen 1991. godine, može se nazvati poslednjim jugoslovenskim romanom iako s godinama samo dobija na intrigantnosti i aktuelnosti. Tragajući po životima svojih dvojnika glavni junak gubi identitet i postaje jedan od mnogih koji su uključeni u svet špijunaže, politike i istorije.
U pozadini Velikićevog „Astragana“ stoji jedno sumorno viđenje istorije, sveta i čovekove sudbine. Čitalac spoznaje da ovim svetom i našim sudbinama ne upravlja nikakvo dobro Proviđenje, niti Ideja koja vodi istoriju ka srećnom kraju već, naprotiv, zle sile i prema ljudskoj sudbini ravnodušni zakoni istorije.
„Sugestivnosti Velikićeve priče doprinosi njegovo majstorsko preplitanje suve dokumentarnosti i fikcije. Poput alhemičara on nam banalni dokument preobražava u mitski simbol, sublimacijom ga uzdiže do fantastike, a fantastične pojave magijom pera pretvara u svakodnevne, nepobitne činjenice“, rekao je Žarko Trebješanin o „Astraganu“.
Dvostruki dobitnik Ninove nagrade je u ovom romanu na neki način predvideo projekte poput Beograda na vodi.
„Pisao sam taj roman pre trideset godina. Prvo poglavlje nosi naslov ’Studio Beograd’, i prati dešavanja u Savamali, na prostoru Glavne železničke stanice, i dalje, sve do novobeogradskih blokova. U vazduhu se osećala bliska katastrofa. Ja ne mislim da je profetsko samo po sebi kvalitet u literaturi. Pisac nije vrač, međutim, ukoliko ste sasvim utonuli u materiju kojom se bavite, vi na neki način postajete medij, i naslućujete mnogo toga što će se u budućnosti tek dogoditi“, rekao je Velikić povodom „Astragana“.
Kritičar prestižnog Gardijana, Mark Tomson je istakao da je „’Astragan’ brza, gotovo filmski dinamična pripovest o političkom koliko i seksualnom obmanjivanju, koja se odvija između Beograda i jadranske obale. Pisac vešto umeće navode i izreke u svoju priču, što donekle upućuje na Kunderin postupak, ali Velikić nije ničiji učenik nego samosvojan pisac originalnog glasa.“
Roman „Astragan“ možete pronaći od utorka 18. avgusta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
U pozadini Velikićevog „Astragana“ stoji jedno sumorno viđenje istorije, sveta i čovekove sudbine. Čitalac spoznaje da ovim svetom i našim sudbinama ne upravlja nikakvo dobro Proviđenje, niti Ideja koja vodi istoriju ka srećnom kraju već, naprotiv, zle sile i prema ljudskoj sudbini ravnodušni zakoni istorije.
„Sugestivnosti Velikićeve priče doprinosi njegovo majstorsko preplitanje suve dokumentarnosti i fikcije. Poput alhemičara on nam banalni dokument preobražava u mitski simbol, sublimacijom ga uzdiže do fantastike, a fantastične pojave magijom pera pretvara u svakodnevne, nepobitne činjenice“, rekao je Žarko Trebješanin o „Astraganu“.
Dvostruki dobitnik Ninove nagrade je u ovom romanu na neki način predvideo projekte poput Beograda na vodi.
„Pisao sam taj roman pre trideset godina. Prvo poglavlje nosi naslov ’Studio Beograd’, i prati dešavanja u Savamali, na prostoru Glavne železničke stanice, i dalje, sve do novobeogradskih blokova. U vazduhu se osećala bliska katastrofa. Ja ne mislim da je profetsko samo po sebi kvalitet u literaturi. Pisac nije vrač, međutim, ukoliko ste sasvim utonuli u materiju kojom se bavite, vi na neki način postajete medij, i naslućujete mnogo toga što će se u budućnosti tek dogoditi“, rekao je Velikić povodom „Astragana“.
Kritičar prestižnog Gardijana, Mark Tomson je istakao da je „’Astragan’ brza, gotovo filmski dinamična pripovest o političkom koliko i seksualnom obmanjivanju, koja se odvija između Beograda i jadranske obale. Pisac vešto umeće navode i izreke u svoju priču, što donekle upućuje na Kunderin postupak, ali Velikić nije ničiji učenik nego samosvojan pisac originalnog glasa.“
Roman „Astragan“ možete pronaći od utorka 18. avgusta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
