Kao neko kome u životu nisu uvek cvetale ruže, Vilijam Šekspir je znao kako da teške situacije preokrene u svoju korist. Ako ništa drugo, u trenucima krize je uvek mogao da se osloni na svoj talenat.

Šekspir je živeo i radio u Londonu tokom epidemija bubonske kuge 1592. i 1603. godine, od kojih je potonja odnela više od trideset hiljada života. A onda je 1606, dok se Engleska oporavljala od šoka izazvanog pokušajem atentata na kralja Džejmsa I, kuga ponovo počela da kosi stanovništvo prestonice.

Pisac je u tom trenutku već imao dovoljno životnog iskustva i „sitnice“ poput pretnji državnom poretku i epidemija smrtonosnih bolesti nisu mogle da ga spreče da, za samo godinu dana, napiše tragedije „Kralj Lir“, „Magbet“ i „Antonije i Kleopatra“.

Barutna zavera kao inspiracija za „Magbeta“ i „Kralja Lira“

U novembru 1605. godine, vlasti su iz anonimne dojave saznale da je ispod Vestminsterske palate postavljeno više od trideset buradi baruta sa ciljem da se izvrši atentat na kralja Džejmsa I za vreme zasedanja gornjeg doma parlamenta.

Svi organizatori i učesnici tzv. Barutne zavere na vreme su pohapšeni, ali stručnjak za Šekspira Džejms Šapiro u svojoj knjizi „Godina Lira“ ističe da su suđenje neuspešnim atentatorima i njihova pogubljenja tokom 1606. godine predstavljali zastrašujući podsetnik na opasnost sa kojom se suočilo kraljevstvo, kao i da su, bez sumnje, ostavili utisak na slavnog pisca.

Šapiro posebno podvlači nastanak „Kralja Lira“, turobne priče o kralju nesposobnom da prepozna stvarnu prirodu svojih kćeri, ali i „Magbeta“, komada o plemiću koga žeđ za vlašću tera u ludilo.

„Antonije i Kleopatra“, komad nastao „u izolaciji“

Šekspiru i njegovim savremanicima je tog leta pažnju sa tek završene političke krize skrenuo povratak crne smrti.

Prema uredbi donetoj u vreme epidemije iz 1603, masovna okupljanja su bila zabranjena u slučaju da broj žrtava kuge na nedeljnom nivou pređe trideset i zato je Bard u julu 1606. godine bio primoran da zatvori pozorište Gloub.

Izgubljene prihode delimično je uspevao da nadoknadi putujući po Engleskoj sa pozorišnom trupom Kraljeva družina, a jedna od neočekivanih prednosti epidemije bilo je to što je iznenada imao sasvim dovoljno vremena da se posveti isključivo pisanju.

U tom periodu je završio komad „Antonije i Kleopatra“, koji je premijeru najverovatnije doživeo već sledeće godine, kada su se pozorišta ponovo otvorila.

Iako se, po svemu sudeći, trudio da ima što manje kontakta sa ostalim sugrađanima, pisac je ipak zamalo upao u nevidljivu zamku kuge. Šapiro navodi da je Šekspirova stanodavka u Silver stritu Meri Mauntdžoj podlegla bolesti u oktobru 1606, nakon čega je ovaj ubrzo promenio mesto stanovanja.

Tragovi aktuelnih zbivanja u komadima

Budući da za Šekspirom nije ostala nikakva lična prepiska, nemoguće je znati kako su česte krize uticale na njegovo zdravlje i poglede na život, ali neke naznake se ipak mogu pronaći u njegovom stvaralaštvu.

U uvredi koju kralj upućuje svojoj ćerki Gonerili u „Liru“, čitamo veoma precizan opis užasnih simptoma bolesti: „Ti si samo čir, kužna guka ili otečeni prišt moje pokvarene krvi.“

Pored lamenta o „pogrebnom zvonu“, u kome se prepoznaju paralele sa posledicama kuge, izvesni stihovi u „Magbetu“, prema nekim tumačenjima, predstavljaju svojevrsni omaž tajnim šiframa kojima su se služili učesnici Barutne zavere.

Sve u svemu, Šekspir je u tim burnim vremenima uspevao da se snađe na način dostojan njegove reputacije i preobrazi strahove i neizvesnost epohe u neka od najvažnijih dela svetske književnosti.

Autor: Tim Ot
Izvor: biography.com
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: Pixabay