Topla preporuka za roman „Ljudi na peronu pet“
„Ljudi na peronu pet“ je naslov najnovije knjige Kler Puli, autorke koja me je pre dve godine oduševila romanom „Beležnica neizgovorenog“. Čim sam dobila obaveštenje da je nova knjiga u prodaji, požurila sam da je naručim – i nisam se pokajala.
Junaci romana su ljudi koji svakodnevno putuju vozom koji saobraća između Hempton Korta i centralnog Londona. Čitaocu se predstavljaju postepeno, jedan za drugim, dok se u vožnji međusobno upoznaju, prevazilaze predrasude i saznaju više jedni o drugima, ali i o sebi samima. Tokom priče, oni će iskusiti ljubav, razočaranja, gubitak, zaštitu i podršku okoline, važne životne promene, a pokazaće se i da neki od njih nisu onakvi kakvim se na prvi pogled čine...
Veoma mi se dopalo kako nas Pulijeva upoznaje sa svakim od likova, predstavljajući ih ponaosob, ali i iz perspektive njihovih saputnika i preko nadimaka koje su pre upoznavanja dodelili jedni drugima. Svojevrsna okosnica grupe je Ajona, svima poznata po odeći živopisnih boja i beskompromisnom ponašanju, koju neki od putnika prepoznaju kao „Ludaču sa Psom“, neki kao „Damu Duginih Boja“, a neki opet kao „Damu s Čarobnom torbom“. I ostali likovi su podjednako zanimljivi i svako od njih se nalazi u specifičnoj životnoj situaciji. Ima tu i jedinstvenih životnih priča, i predstavnika različitih etničkih zajednica i likova različitih seksualnih orijentacija, a da to ni u jednom trenutku ne deluje isforsirano i veštački ubačeno. Dobrota i ljubaznost su kvaliteti koji najviše dolaze do izražaja. Svako od junaka ima svoju Ahilovu petu, ili bar ono što smatraju svojom slabošću, a za mene je posebno dirljiva bila priča o medicinskom tehničaru Sandžeju i njegovim napadima panike. (Upozorenje: u priči se pominju rak i Alchajmerova bolest, ali su svi detalji izneti sa puno pažnje i poštovanja, i nijednom od likova koje upoznajemo se neće desiti ništa strašno.)
Kler Puli se hvata ukoštac sa nekoliko ozbiljnih tema, kao što su seksističko maltretiranje u školi, toksična muževnost, starosna diskriminacija i prinudna kontrola, ali sve je, ponavljam, veoma prirodno utkano u priču. Sve pojedinačne priče dobijaju zadovoljavajuće razrešenje, a završetak romana zrači optimizmom i nadom.
Sve u svemu, „Ljudi na peronu pet“ je izuzetno pozitivno i opuštajuće štivo, koje ćete, ako ste imalo nalik meni, verovatno pročitati u jednom dahu. Topla preporuka!
Autor: Liz Dekster
Izvor: librofulltime.wordpress.com
Prevod: Jelena Tanasković
Junaci romana su ljudi koji svakodnevno putuju vozom koji saobraća između Hempton Korta i centralnog Londona. Čitaocu se predstavljaju postepeno, jedan za drugim, dok se u vožnji međusobno upoznaju, prevazilaze predrasude i saznaju više jedni o drugima, ali i o sebi samima. Tokom priče, oni će iskusiti ljubav, razočaranja, gubitak, zaštitu i podršku okoline, važne životne promene, a pokazaće se i da neki od njih nisu onakvi kakvim se na prvi pogled čine...
Veoma mi se dopalo kako nas Pulijeva upoznaje sa svakim od likova, predstavljajući ih ponaosob, ali i iz perspektive njihovih saputnika i preko nadimaka koje su pre upoznavanja dodelili jedni drugima. Svojevrsna okosnica grupe je Ajona, svima poznata po odeći živopisnih boja i beskompromisnom ponašanju, koju neki od putnika prepoznaju kao „Ludaču sa Psom“, neki kao „Damu Duginih Boja“, a neki opet kao „Damu s Čarobnom torbom“. I ostali likovi su podjednako zanimljivi i svako od njih se nalazi u specifičnoj životnoj situaciji. Ima tu i jedinstvenih životnih priča, i predstavnika različitih etničkih zajednica i likova različitih seksualnih orijentacija, a da to ni u jednom trenutku ne deluje isforsirano i veštački ubačeno. Dobrota i ljubaznost su kvaliteti koji najviše dolaze do izražaja. Svako od junaka ima svoju Ahilovu petu, ili bar ono što smatraju svojom slabošću, a za mene je posebno dirljiva bila priča o medicinskom tehničaru Sandžeju i njegovim napadima panike. (Upozorenje: u priči se pominju rak i Alchajmerova bolest, ali su svi detalji izneti sa puno pažnje i poštovanja, i nijednom od likova koje upoznajemo se neće desiti ništa strašno.)
Kler Puli se hvata ukoštac sa nekoliko ozbiljnih tema, kao što su seksističko maltretiranje u školi, toksična muževnost, starosna diskriminacija i prinudna kontrola, ali sve je, ponavljam, veoma prirodno utkano u priču. Sve pojedinačne priče dobijaju zadovoljavajuće razrešenje, a završetak romana zrači optimizmom i nadom.
Sve u svemu, „Ljudi na peronu pet“ je izuzetno pozitivno i opuštajuće štivo, koje ćete, ako ste imalo nalik meni, verovatno pročitati u jednom dahu. Topla preporuka!
Autor: Liz Dekster
Izvor: librofulltime.wordpress.com
Prevod: Jelena Tanasković
