„Tijamatin gnev“: Furiozni uvod u blistavo finale
U budućnosti od koje na odvaja nešto manje od četvrt milenijuma ljudi su započeli teraformiranje Marsa i kolonizaciju pojasa asteroida koji dele unutrašnje od spoljnih planeta u Sunčevom sistemu. Zemlja se prema Marsu ponaša kao Ujedinjeno Kraljevstvo prema svojim američkim kolonijama pre Rata za nezavisnost, dok se u Mars i Zemlja prema stanovnicima iz Asteroidnog pojasa i Spoljašnjih planeta ponašaju kao kolonijalne sile prema domorocima u kolonijama.
Čovečanstvo se nalazi na rubu sukoba i pobuna. Nezadovoljstvo tinja na sve strane. Zemlja (u vidu socijalne države koja pola stanovnika drži na socijalnoj pomoći) je prenaseljena (trideset milijardi ljudi na početku serijala), prezagađena, sa uništenim ekosistemima, Mars (neka vrsta militarističke zajednice) nikada nije okončao proces teraformiranja i sve svoje resurse ulaže u izgradnju bojnih brodova kako bi se oslobodio podređenog položaja u odnosu na Zemlju, dok stanovnici Pojasa asteroida i nekoliko satelita oko Jupitera i Saturna (plemeniti varvari, recimo), samozvani Belteri, traže način da reše problem svoje zavisnosti od osnovnih sirovina i resursa sa Zemlje kako bi se oslobodili zemljaske čizme koja im stoji nad vratom…
U takvom svetu iznenada se pojavljuje protomolekul. Zapravo, ne iznenada. Ta vanzemaljska tehnologija čamila je milionima godina kao zarobljenik gravitacije Saturna. Mnogo pre nego što se život na Zemlji razvio protomolekul je dospeo u naš Sunčev sistem. Sada je čovečanstvo otkrilo protomolekul, neku vrstu višenamenskog švajcarskog (mada vanzemaljskog) noža, i žurka može da počne.
Kada kažem žurka mislim na eskalaciju sukoba između Zemlje kojom rukovode Ujedinjene nacije, Marsa, odnosno Kongresne republike Mars i Pojasa asteroida ili Alijanse spoljnih planeta. Kao da to nije dovoljno, već je protomolekul kreirao i jednu crvotočinu koja je čovečanstvu otvorilo put kao hiljadu i tri stotine svetova koje mogu da nasele.
Ovo je, ukratko, opis temelja na kome je izgrađen jedan od najpopularnijih književnih SF serijala ovoga veka. U pitanju je serijal Prostranstvo koje su napisali (i koji još pišu) Danijel Abraham i Taj Frenk pod zajedničkim pseudonimom Džejms S. A. Kori. Do sada je objavljeno osam knjiga iz serijala i nekoliko kratkih priča, a sve se završava devetom knjigom koja bi trebalo da bude objavljena krajem ove godine. Prvi roman „Buđenje nemani“ je nominovan za Hugo nagradu, dok je čitava serija knjiga ovu nagradu dobila kao najbolji SF serijal.
Na osnovu ovih knjiga televizijski kanal SyFy je producirao igranu seriju The Expanse. Nakon što je, posle tri sezone, SyFy otkazao seriju, preuzima je Amazon i nastavlja tamo gde je radnja stala.
U serijalu knjiga autori eksperimentišu sa različitim žanrovima, tako da je, na primer, prva knjiga „Buđenje nemani“ spoj svemirske opere, horora, noar krimića i zombi apokalipse, druga knjiga „Kalibanov rat“ je politički triler i akciona drama, „Abadonova kapija“ je HC naučna fantastika, dok je „Sibola u plamenu“ u najvećoj meri klasičan vestern…
U središtu svega nalazi se Džejms Holden i njegova posada broda Rosinante. Odmah je jasno da je u pitanju donkihotovski junak, sanjar, maštar, večiti dečak i romantik koji veruje u istinu, pravdu i dobro u svakom čoveku. Jedan od nas. A, uz sve razlike i lične osobenosti, takva je i njegova posada – Naomi Nagata (glavni inženjer i prvi oficir poreklom iz Pojasa), Ejmos Barton (mehaničar, poreklom sa Zemlje) i Aleks Kamal (pilot sa Marsa). Rosinante i njegova posada se uvek nađu u središtu vrtloga političkih intriga, međuplanetarnih sukoba, korporativnog nadmetanja, genocidnih težnji, ubistava, kolonizacija…
Najveća pretnja, ono čemu zapravo ceo serijal teži od samog početka, jesu vanzemaljci. Na osnovu ruševina (i protomolekula) koje su ljudi nalazili jasno je da je u pitanju tehnološki visokorazvijena rasa koja je toliko napredovala u razvoju nauke da se njihova dostignuća graniče sa magijom. Međutim, mi ne znamo ništa više o njima. Gde su? Da li su još negde među zvezdama? Gde su nestali? Kao i ono najvažnije – da li su opasni? Koje su im namere? Da li je čovečanstvo bezbedno ili je ugroženo?
Sva ova pitanja će, najverovatnije, dobiti odgovor u devetoj i poslednjoj knjizi serijala.
Izdavačka kuća Laguna nedavno je objavila osmu knjigu iz serijala. U pitanju je roman „Tijamatin gnev“ u standardno kvalitetnom prevodu Gorana Skrobonje.
Inače, Tijamata je sumerska boginja mora koja simboliše i haos i stvaranje. Na nju se gleda dvojako – i kao na izvor života i kao na simbol haosa. Neki mitovi je predstavljaju kao blistavu ženu, a u nekima je prikazana kao morska zmija ili zmaj. Ovo je, možda, dovoljno da nam pokaže u kom bi pravcu (ili pravcima) moglo da se kreće finale serijala.
„Tijamatin gnev“ nam postupno približava tu opasnost(i) sa kojom (ili sa kojima) će čovečanstvo da se suoči na kraju, u knjizi „Levijatanov pad“.
Za razliku od poslednje četiri knjige iz serijala, u kojima su autori usporili radnju i ritam, kako bi, na zahtev tržišta i pohlepe, produžili serijal za nekoliko knjiga više, „Tijamatin gnev“ odmah kreće veoma dinamično i taj furiozni početak se nastavlja do samog kraja. Jasno je da su autori konačno dobili priliku da se razmašu i da ne kalkulišu sa brojem knjiga. To je to. Imaju još dve knjige da napišu ono što su inicijalno hteli da napišu u nekoliko knjiga manje.
Zato je „Tijamatin gnev“ sjajan uvod u ono što nas tek čeka u godini koja je pred nama. Blistavo finale i konačan sukob dve (ili, možda, i više) civilizacija.
Autor: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs
Čovečanstvo se nalazi na rubu sukoba i pobuna. Nezadovoljstvo tinja na sve strane. Zemlja (u vidu socijalne države koja pola stanovnika drži na socijalnoj pomoći) je prenaseljena (trideset milijardi ljudi na početku serijala), prezagađena, sa uništenim ekosistemima, Mars (neka vrsta militarističke zajednice) nikada nije okončao proces teraformiranja i sve svoje resurse ulaže u izgradnju bojnih brodova kako bi se oslobodio podređenog položaja u odnosu na Zemlju, dok stanovnici Pojasa asteroida i nekoliko satelita oko Jupitera i Saturna (plemeniti varvari, recimo), samozvani Belteri, traže način da reše problem svoje zavisnosti od osnovnih sirovina i resursa sa Zemlje kako bi se oslobodili zemljaske čizme koja im stoji nad vratom…
U takvom svetu iznenada se pojavljuje protomolekul. Zapravo, ne iznenada. Ta vanzemaljska tehnologija čamila je milionima godina kao zarobljenik gravitacije Saturna. Mnogo pre nego što se život na Zemlji razvio protomolekul je dospeo u naš Sunčev sistem. Sada je čovečanstvo otkrilo protomolekul, neku vrstu višenamenskog švajcarskog (mada vanzemaljskog) noža, i žurka može da počne.
Kada kažem žurka mislim na eskalaciju sukoba između Zemlje kojom rukovode Ujedinjene nacije, Marsa, odnosno Kongresne republike Mars i Pojasa asteroida ili Alijanse spoljnih planeta. Kao da to nije dovoljno, već je protomolekul kreirao i jednu crvotočinu koja je čovečanstvu otvorilo put kao hiljadu i tri stotine svetova koje mogu da nasele.
Ovo je, ukratko, opis temelja na kome je izgrađen jedan od najpopularnijih književnih SF serijala ovoga veka. U pitanju je serijal Prostranstvo koje su napisali (i koji još pišu) Danijel Abraham i Taj Frenk pod zajedničkim pseudonimom Džejms S. A. Kori. Do sada je objavljeno osam knjiga iz serijala i nekoliko kratkih priča, a sve se završava devetom knjigom koja bi trebalo da bude objavljena krajem ove godine. Prvi roman „Buđenje nemani“ je nominovan za Hugo nagradu, dok je čitava serija knjiga ovu nagradu dobila kao najbolji SF serijal.
Na osnovu ovih knjiga televizijski kanal SyFy je producirao igranu seriju The Expanse. Nakon što je, posle tri sezone, SyFy otkazao seriju, preuzima je Amazon i nastavlja tamo gde je radnja stala.
U serijalu knjiga autori eksperimentišu sa različitim žanrovima, tako da je, na primer, prva knjiga „Buđenje nemani“ spoj svemirske opere, horora, noar krimića i zombi apokalipse, druga knjiga „Kalibanov rat“ je politički triler i akciona drama, „Abadonova kapija“ je HC naučna fantastika, dok je „Sibola u plamenu“ u najvećoj meri klasičan vestern…
U središtu svega nalazi se Džejms Holden i njegova posada broda Rosinante. Odmah je jasno da je u pitanju donkihotovski junak, sanjar, maštar, večiti dečak i romantik koji veruje u istinu, pravdu i dobro u svakom čoveku. Jedan od nas. A, uz sve razlike i lične osobenosti, takva je i njegova posada – Naomi Nagata (glavni inženjer i prvi oficir poreklom iz Pojasa), Ejmos Barton (mehaničar, poreklom sa Zemlje) i Aleks Kamal (pilot sa Marsa). Rosinante i njegova posada se uvek nađu u središtu vrtloga političkih intriga, međuplanetarnih sukoba, korporativnog nadmetanja, genocidnih težnji, ubistava, kolonizacija…
Najveća pretnja, ono čemu zapravo ceo serijal teži od samog početka, jesu vanzemaljci. Na osnovu ruševina (i protomolekula) koje su ljudi nalazili jasno je da je u pitanju tehnološki visokorazvijena rasa koja je toliko napredovala u razvoju nauke da se njihova dostignuća graniče sa magijom. Međutim, mi ne znamo ništa više o njima. Gde su? Da li su još negde među zvezdama? Gde su nestali? Kao i ono najvažnije – da li su opasni? Koje su im namere? Da li je čovečanstvo bezbedno ili je ugroženo?
Sva ova pitanja će, najverovatnije, dobiti odgovor u devetoj i poslednjoj knjizi serijala.
Izdavačka kuća Laguna nedavno je objavila osmu knjigu iz serijala. U pitanju je roman „Tijamatin gnev“ u standardno kvalitetnom prevodu Gorana Skrobonje.
Inače, Tijamata je sumerska boginja mora koja simboliše i haos i stvaranje. Na nju se gleda dvojako – i kao na izvor života i kao na simbol haosa. Neki mitovi je predstavljaju kao blistavu ženu, a u nekima je prikazana kao morska zmija ili zmaj. Ovo je, možda, dovoljno da nam pokaže u kom bi pravcu (ili pravcima) moglo da se kreće finale serijala.
„Tijamatin gnev“ nam postupno približava tu opasnost(i) sa kojom (ili sa kojima) će čovečanstvo da se suoči na kraju, u knjizi „Levijatanov pad“.
Za razliku od poslednje četiri knjige iz serijala, u kojima su autori usporili radnju i ritam, kako bi, na zahtev tržišta i pohlepe, produžili serijal za nekoliko knjiga više, „Tijamatin gnev“ odmah kreće veoma dinamično i taj furiozni početak se nastavlja do samog kraja. Jasno je da su autori konačno dobili priliku da se razmašu i da ne kalkulišu sa brojem knjiga. To je to. Imaju još dve knjige da napišu ono što su inicijalno hteli da napišu u nekoliko knjiga manje.
Zato je „Tijamatin gnev“ sjajan uvod u ono što nas tek čeka u godini koja je pred nama. Blistavo finale i konačan sukob dve (ili, možda, i više) civilizacija.
Autor: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs
